Нова дискографија – Балети Мануела де Фаље

Пре тачно сто година, 1919. у Лондону је премијерно представљен балет Тророги шешир Мануела де Фаље, у продукцији „Руског балета" Сергеја Дјагиљева, у кореографији Леонида Масина, са сценографијом и костимима које је реализовао Пабло Пикасо. Ово дело је постало једно од најзначајнијих у опусу шпанског композитора, заједно са пантомимом Љубав, чаробница, која се такође налази на албуму који вечерас представљамо. У појединим критикама овог издања, истиче се податак да су због своје дужине, тек у доба дигиталних носача звука ова два дела почела да се објављују заједно, али и тада релативно ретко. Бележе се снимци Симфонијског оркестра из Монтреала за Деку и Симфонијског оркстра Астуријаса за Наксос, док је са друге стране, тешко пребројати снимке интерпретације појединачних дела, од оних које су забележили Рафаел Фрибек де Бургос и Карло Марија Ђулинија, преко Пјера Булеза до Ленарда Бернстајна. Стога се, неочекивано имајући у виду популарност поменутих композиција, ово издање са оба балета истиче као својеврстан раритет, али и значајан допринос дискографији дела овог шпанског аутора.

Са утицајем фламенка и музике Андалузије, ови Де Фаљини балети никада нису „изашли из моде" или изгубили на својој свежини, већ су истрајавали као вешти спој вокалне традиције и академске, класичне музике, са елементима неокласицизма који је композитор „упио" у Паризу. Ову инспирацију звуком Шпаније, Пабло Херас-Казадо додатно наглашава ангажујући фламенко певачицу Марину Хередију да наступа у вокално-инструменталним ставовима пантомиме Љубав, чаробница, а њен неимпостиран глас, делује природно и свеже у поређењу са интерпретацијама месоцопрана, који се убичајено ангажују у овим нумерама.

Од два балета на овом снимку, Љубав, чаробница делује уверљивије и аутентичније, иако су у оба дела и Камерни оркестар „Малер" и Пабло Херас-Казадо, са добрим, мада бржим него уобичајеним темпима, пружили ангажоване и узбудљиве интерпретације.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић.