Опера: Бенвенуто Челини

Представићемо вам снимак опере „Бенвенуто Челини“ Хектора Берлиоза забележен 2. септембра у Ројал Алберт холу у оквиру овогодишњег фестивала ПРОМС.

Ово је био најамбициознији омаж Промс фестивала 150-ој годишњици од смрти Хектора Берлиоза. Они су на програм поставили једно од Берлиозових најконтроверзнијих остварења - оперу Бенвенуто Челини, композиторoву химну уметничкој креативности, која је уједно фикционални поглед на живот овог италијанског ренесaнсног вајара испуњен љубављу, убиством, карневалима, папским интервенцијама, као и са ништа мање него четири прерушена фратра. Ту је и ливење статуе Персеја што је исцрпело све Челинијеве финансијске резерве. Ово је опера за коју је диригeнт Џон Елиот Гардинер, који уједно руководи овим извођењем, рекао да је „обожава". Он је одабрао да Револуционарни и романтични оркестар свира на историјским инструментима из Берлиозове епохе које је композитор предвидео - као што су четири харфе, гитара, чинеле и дувачки инструмент из породице саксофона - офиклеида.

Опера Бенвенуто Челини је премијерно изведена 10. септембра 1838. године под диригентском палицом Франсоа Хабенека. Славни француски тенор Жилбер Дипре певао је насловну ролу Бенвенута Челинија. Након неуспешне премијере, на којој је публика веома бурно негодовала већ након неколико почетних нумера, Франц Лист је 1851. године предложио да се направи нова продукција у Вајмару, а Берлиозу је сугерисао да унесе извесне измене у партитуру. Вајмарска верзија је премијерно изведена 1852. године, када је главну ролу изводио чувени Карл Бек, тенор који је прославио Вагнеровог Лоенгрина 1850-те године. Опера је представљена и у Лондону 1853. године, али без успеха. За композиторовог живота ово дело, технички веома захтевно, изведено је још једном у Вајмару 1856. године.

Уредница Ксенија Стевановић

број коментара 0 Пошаљи коментар