Јохан Георг Ликл и духовна музика

Партитура Ликлове Свечане мисе у Ц-дуру имала је контроверзну путању у XX веку: рукописни препис ове мисе пронађен је 1948. године у некадашњој Болници за сирочад у Бечу, а на њему је као композитор био наведен Волфганг Амадеус Моцарт. Миса је неколико пута била и изведена под Моцартовим именом, пре него што је у архиви Катедрале у Печују утврђено да је заправо реч о Ликловој композицији, а музиколози претпостављају да је до погрешке у бечком рукопису дошло услед поистовећивања ове композиције са мисом коју је Моцарт 1768. године написао за поменуту Болницу за сирочад. Ликлова Миса није датирана, али судећи по чињеници да је присутна у већем броју аустријских извора, може се закључити да потиче из периода када је Ликл радио у Бечу, од 1785. до 1807. године. У Ликловој партитури истиче се спретно владање дрвеним дувачким инструментима који, у овој релативно сажетој миси, дају боју одсецима декламовања латинског текст мисног ординаријума. Ликл умешно влада и вокалним солистичким деоницама, које употпуњују солистички наступи оргуља, што се најбоље огледа у структури става Бенедиктус.

У другом делу емисије чућете три оферторијума из пера Ликла и његових савременика. Иако не представља део мисног ординаријума, односно сталних ставова мисе, оферторијум се у католичком богослужењу по правилу изводи након става Кредо, као део причешћа.

Оферторијум Михаела Хајдна, Магнус Домминус, сачињен је од два музичка става, свечане интродукције и полетног става са елементима плесног израза. Ликлов Bone Deus такође је компонован у два става, умереном андантеу и полетном алегрету, а писан је на нелитургијски текст, 1823. године, и представља једно од његових најпопуларнијих композиција. Коначно, оферторијум Alma virgo Јохана Непомука Хумела, писан је за ускршње богослужење и има форму виртуозне сопранске арије са лаганим уводом и скоро оперским колоратурама у финалу.

Аутор емисије Срђан Атанасовски.
Уредница Сања Куњадић.