20. век - Остварења Ива Малеца

Иво Малец је рођен 1925. године у Загребу, где је завршио студије историје уметности, као и компоновања и дириговања. Своју композиторску каријеру започео је, после рата, 1949. године, делујући кратко и као музички критичар. Године 1952. постављен је на место директора Ријечке опере, на којем се задржао годину дана. После неколико боравака у Паризу, где је упознао водеће француске композиторе, привучен „конкретном музиком" Пјера Шефера, дефинитивно се преселио у француску престоницу 1959. године и касније добио и француско држављанство.

Иво Малец је био члан Групе за музичко истраживање (GRM) од њеног оснивања 1960. све до 1990. године. У оквиру GRM-а огранизовао је више значајних концерата и музичких манифестација, међу којима су најпознатији „Акузматички циклус" и Мултифоније. Истовремено у својим делима спаја традиционалне композиционе технике са звучним иновацијама проистеклим из рада у експерименталном електроакустичком студију.

Малец је био професор композиције на Париском конзерваторијуму у периоду од 1972. до 1990. године, где је "одгојио" пелејаду савремених француских композитора попут Денија Дифура, Филипа Ирела, Филипа Леруа или Едит Кана де Шизи. Малец је сматран једним од водећих аутора електроакустичке музике, а посебно се интересовао за компоновање за солистичке инструменте. Његова дела изводили су водећи француски оркестри и преко тридесет година била су заступљена на свим водећим фестивалима за савремену музику свуда по свету. Малец је своје партитуре објављивао за Рикроди, Брајткоп и Хертел, Салабера, док су његови дискографски издавачи били Филипс, Хармонија Мунди, Ерато и INA.GRM, а био је добитник највеће француске награде за дискографско издање 1975. и 1992. године.

Уреднице Сања Куњадић и Ксенија Стевановић.