Д. Голдхаген, К. Браунинг: Спор око немачког антисемитизма

Осмог априла 1996. године, у Вашингтону, у Меморијалном музеју Холокауста Сједињених Америчких Држава, у организацији огранка Музеја - Института за истраживање Холокауста - одиграо се сусрет Браунинга и Голдхагена, дебата или прва рунда њихове и не само њихове дебате, једна „вечерња конференција" која је потрајала четири сата, један „симпозијум" којем је, поред угледних писаца и научника, присуствовало и неколико стотина посетилаца. Стожерне прилоге Голдхагена и Браунинга - с којима овом књигом први пут упознајемо домаћу публику - пратила је дискусија у којој су учествовали можда мање истакнути али не мање признати и заслужни, између себе и дисциплинарно и методски често веома удаљени, изучаваоци Холокауста: Конрад Квејт, Морис Шапиро, Лорис Лангер, Јехуда Бауер, Ричард Брајтмен и Ханс-Хајнрих Вилхелм. Према сведочењу Мајкла Беренбаума, директора Института за истраживања Холокауста Сједињених Држава, расправа је била интензивна, а неретко и оштра и огорчена: „Били смо изненађени њеном жестином и, повремено, непристојношћу".

Дебата о Голдхагену (Goldhagen-Debatte) је била средште вехементне јавне расправе деведесетих, расправе која процењује немачку кривицу и/за антисемитизам нацистичког доба. Предмет Голдхагеновог истраживања - како је настао Холокауст и зашто се одиграо у Немачкој - није био споран, напротив. Међутим, његови резултати и, делом, коришћене методе у тој мери су дале повод критици да је садржај студије у расправама углавном занемариван за рачун бројних сумњичавих и самосвојних одговора на њен мотив и приступ. Јасноћа изнетих теза, поткрепљена још и живописним приказима зверстава, и данас провоцира: Холокауст је резултат „елиминаторског антисемитизма" чији бескомпромисни циљ је био уништење Јевреја; такав антисемитизам био је карактеристичан за Немце; Холокауст је специфично немачки пројект и само се у Немачкој могао десити, јер је непријатељство према Јеврејима баштињено и узгајано вековима у једној посебној политичкој култури; није, дакле, била антисемитска само руководећа елита већ су безмало сви Немци дали свој допринос или су могли дати свој допринос и као починиоци злочина.

Књига ће бити објављена у издању Института за филозофију и друштвену теорију и Академске књиге.

Текстове чита Марица Милчановић.
Уредница Оливера Нушић.