Ђакомо Пучини: Тоска

Занимљивост ове нове инсценације је то што је режисер Кристоф Оноре представио радњу опере као "пробу" за оперу. На почетку ћете зато чути архивски снимак арије "Vissi darte" коју слуша остарела дива присећајући се како је некада тумачила улогу Тоске. Она није расположена да прими госте, али не може да избегне сусрет са младим певачима који су се окупили у њеној вили. Они желе да изведу Тоску њој у част као и да уче од ње током тог процеса. Ту је и филмска екипа која прави документарац о овом догађају и чији се кадрови пројектују на платну. Остарелу примадону глуми Кетрин Малфитано, амерички сопран која је 1992. године добила награду Еми за улогу Тоске коју је изводила поред Пласида Доминга и Руђера Рајмондија у телевизијској верзији ове опере.

У верзији Кристофа Онореа Тоска осцилира између психодраме и позоришног комада „Мастер клас" Теренса МекНелија посвећеног часовима које је Марија Калас држала на Џулијарду. И у овом случају Кетрин Малфитано као примадона својим покретима и мимиком подучава окупљене млађе певаче и показује како би она певала улоге. То се посебно односи на саму Ејнџел Блу, нову Тоску, због које у једном тренутку Кетрин Малфитано зауставља извођење и говори млађој певачици да пусти глас. Ипак, у току трећег чина повлачи се у позадину и пада у сањарење, а права представа „само за њене очи" тек тада почиње. Њен ментални баланс је нарушен и на крају опере чини се да извршава самоубиство, попут Тоске, не могавши да се помири са животом без музике и оперске сцене.

Иначе, у дугачкој историји фестивала у Екс ан Провансу ово је био први пут да је Пучинијева Тоска постављена на сцени. Као мото продукције фестивал је узео кратак цитат из последњег интервјуа Марије Калас који гласи: „Примадона мора бити поштована. Јер то су године жртвовања, учења и живот проведен у малој, мрачној соби са партитуром. То је врло тешка професија. И зато сам поносна што сам примадона."

Уредница Ксенија Стевановић