Рихард Штраус: Жена без сенке

У главним улогама пратићете Нину Штеме као Баракову жену, Волфганга Коха као Барака, Камилу Нилунд као Царицу, Стивена Гулда као Цара, Евелин Херлицијус као Дадиљу и Себастијана Холека као Кејкобадовог гласника. Хором и оркестром Бечке државне опере диригује Кристијан Тилеман.

Штраус је дело сматрао својом „последњом романтичном опером", а либрето Хуга фон Хофманстала је видео као „невероватно племенит, ванредан, зрео и интересантан, са величанственим драмским и моралним проблемима, као и са чудесним сценским догађајима". Ова фантастична опера - грандиозна у замисли и експанзивна у форми - ослања се на вагнеријански оперски вокабулар. Са друге стране, својом бајковитом мрежом симбола и значења, као и идејом искушења и провере моралне одлучности, инспирисана је Моцартовом Чаробном фрулом.

Опера Жена без сенке је до пре коју годину била једна од најређе извођених Штраусових опера управо због комплексне сцене поставке - коришћење магије, приказ духова, сталне промене сцене, поред употребе изузетно обимног оркестарског апарата, али и потребе за вокалним интерпретаторима врхунског ранга који могу да изведу захтевну партитуру. У формалном смислу, Штраус користи вагнеријанску лајтмотивску технику, али је хармонски језик штраусовски - комплексан, са битоналним пасажима, одлажењем до граница атоналности и израженим хроматизмом. Мрежа референци, симболичких веза у самом садржају опере је широка. Поред поменуте Чаробне фруле, ту је Турандот Карла Гоција, Хиљаду и једна ноћ, индијске и персијске легенде, бајке браће Грим и Гетеа. Ипак, све узевши, Жена без сенке не поседује критичку или друштвену димензију. Она је пре свега усмерена ка приказивању два „женска типа" - царица која је етерична до безизражајности и Баракова жена која је превише људска и морално колебљива. У том погледу Штраус својим двема протагонисткињама, као представницама два света, даје и карактеристични оркестарски колорит. Наиме, земаљске ликове прати тежак и мрачни оркестарски парт, док се око арија царице чује смањени оркестар, светлог и провидног тембра у којем доминирају челеста, харфа и флаута.

Уредница Ксенија Стевановић