Дебора Кук: Адорно, Фуко и критика Запада

Канадска филозофкиња Дебора Кук (рођена 1954), која се бави феноменологијом, егзистенцијализмом, критичком теоријом и постструктурализмом, у својој најновијој студији Адорно, Фуко и критика Запада показује да критичка теорија још увек пружа важне подстицаје и изворе за промишљања наше турбулентнe садашњости. Као што наслов књиге показује, ауторка посебну пажњу посвећује делима двојице најважнијих друштвених теоретичара двадесетог века: Теодору Адорну (1903-1969) и Мишелу Фукоу (1926-1984), заступајући тезу да су њихове критике друштва у најбитнијим сегментима комплементарне и да се њихови увиди могу упоредно анализирати. Један од таквих аспеката је свакако њихово усредсређивање на историјске услове - било економске, схваћене у духу марксизма (Адорно) или политичке (код Фукоa) - који су поспешили ширење и пораст расизма и ауторитарних тенденција које и дан данас харају Западом. Интерпретирајући економске и политичке силе које су обликовале наше идентитете, Адорно и Фуко дају сличне одговоре на старо, добро познато питање: Шта да се ради?

У тескту „Критичка матрица" Дебора Кук првенствено пише о мислиоцима који су утицали на Адорна и Фукоа, али не на основу биографија које су оба филозофа оштро критиковали као жанр, већ на темељу интeрвјуа и есеја у којима су се они позивали на великане теоријског мишљења. У том погледу, највећу улогу свакако има Имануел Кант, те ауторка опсежно разматра Кантов утицај на Фукоову онтологију садашњости, односно на Адорнову онтологију неправилног стања. Осим тога, биће речи и о утицајима и инспирацији који су Адорну и Фукоу долазили од Хeгела, Макса, Ничеа, Фројда, Вебера и многих других.

Књигу Деборе Кук Адорно, Фуко и критика Запада објавила је издавачкa кућа Версо у Њујорку 2018. године.
Превела с енглеског језика Ивана Максић.
Читала Марица Милчановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.