Музика вива – 66. Међународни Рострум композитора

Композиција Хални Славомира Купчака је ушла међу препоручена дела овогодишњег Рострума. Ово остварење написано је за флаутисту импровизатора и електронику. Сам термин хални, на пољском језику, означава термички, фенски ветар који се ствара на простору Словачке и Пољске дувајући са са Татра према низијама Горње Шлеске. Плаховит је и доноси олују. У свом делу Купчак се ослања на концептуалну раван „разлика у притиску" због којих ветар настаје, преводећи их у јукстапозицију неконгруентних звукова и структура ране музике, попа, алтернативне и денса. Поред тога, он поларизује саме изворе звука – графичку нотацију коју користи флаутиста за своју слободну импровизацију и прецизно „нотиран", односно, довршен компјутерски парт. Купчак је иначе изузетно активан на пољу савремене компоноване и електрокустичке и радиофонске музике, и припада средњој генерацији пољских композитора и музичара који су пригрлили експерименталну праксу, нове медије и разноликост појавности музике данас, попут Сезарија Духновског, Агате Зубел, чланова Цикада гудачког квартета и других.

Композиција Роботрон Павела Малиновског свој назив је добила по имену највећег произвођача електронских уређаја у Источној Немачкој. Ослањајући се на феномен осталгије – носталгије за источним блоком – и савремених покушаја да се реконструише звук данас изгубљених електронских инструмената, Малиновски од ансамбла, делећи га на групе, ствара једну врсту виртуалног синтисајзера. Семплер, са људским гласом, само даје називе одређених карактеристика аналогних синтисајзера попут осицлатора, разноликих филтера, тако да слушалац присуствује „евокацији" презентације могућности једног таквог уређаја у акустичном домену.

Петоминутни комад Корени за осам гласoва и електронику, летонске ауторке Ане Кирсе, која спада у ред најактивнијих млађих аутора у овој земљи, је одломак из већег остварења, тачније Опере дрвећа – оборена стабла коју ће Ана Кирсе премијерно представити публици 17. августа у дубоким шумама северне Финске. То је камерна опера за вокалну групу, инструментални ансамбл и електронику инспирисана књигом „Скривени живот дрвећа" немачког научника Петера Воллебена. Идеја композиторке је да подари дрвећу глас и да омогући шуми да исприча своју причу како би научила публику да посматра природу и њене процесе.

Остварење за мештовити хор и виолончело Када Јекабса Јанчевскиса, победник је Рострума у категорији композитора до тридесет година. Овај летонски уметник, рођен 1992. године, спада у ред најизвођенијих и најцењенијих младих аутора своје земље. Од најранијих дечачких дана се бави музиком, показујући изузетан таленат. Завршио је Летонску музичку академију, где тренутно похађа мастер студије. Такође, предаје компоновање при Хорској школи Катедрале у Риги и руководи неколицином вокалних и хорских ансамбала. Музика овог аутора је некомпликована, блиска и топла, непатворена, написана у тоналном и пријемчивом кључу. Она се не стиди своје емотивности, контемплативности, али и композиционе ригорозности у кључу балтичког постминимализма. Хорска музика заузима најважнији део досадашњег Јанчевскисовог опуса, али млади аутор пише и за филм и позориште, за које је везан од детињства. Композиција Када Јекабса Јанчевскиса је написана на текст Вилијема Шекспира из друге сцене трећег чина „Ромеа и Јулије".

Уредница Ксенија Стевановић