Гунстејн Баке: Бреме

Роман је заснован на истинитој причи о Јулији Пастрани, познатој као жена-мајмун, коју је импресарио Теодор Лент приказивао у разним европским градовима као наказу и чудо природе. Када је Јулија умрла услед постпорођајних компликација (њено дете, које се родило такође прекривено длакамa, као и она, поживело је само неколико дана) Лент је дао да се њено тело, као и тело њеног детета, препарира како би наставио да их излаже. После Лентове смрти њихова тела, непознатим путевима, завршавају у Норвешкој где су била излагана на вашарима. Средином седамдесетих година прошлог века, међутим, неко краде тела из витрина. Недуго потом пронађена су на депонији у предграђу Осла по имену Грурудален, тачније пронађено је само веома оштећено Јулијино тело. Њено је тело, потом, премештено у природњачки музеј, после чега је враћено у родни Мексико, у градић Синалоа де Лејва, где је и сахрањена.

Бакеов роман упоредо следи три лика. Први лик је сама Јулија на путу у Русији, трудна је с дететом чије ће рођење бити крај њеног живота. Други ток прати бившег наркомана и својеврсног савременог пустињака по имену Фин, који живи на депонији у Грурурдалену. Он проналази Јулијино тело, држи га у својој кућици, „живи с њом" и зове је Едит. Трећи лик је новинарка која путује у Мексико да извештава о томе шта се дешава с Јулијином остацима. У том тренутку и новинарка је у другом стању, као жртва силовања, и упркос томе што је сви убеђују да абортира она ипак одлучује да задржи дете. Опчињена је Јулијином причом и размишља о томе да дете назове управо Јулија. Ове три приче прошаране су надреалним прозним минијатурама.

Роман ће, у преводу Радоша Косовића, објавити издавчка кућа „Хеликс" из Смедерева.

Чита Бојан Жировић
Уредник Иван Миленковић