Музика Наполеоновог Париза

Франсоа-Жозеф Госек био је једна од централних личности у музичком животу Париза у другој половини 18. века: руководио је Духовним концертима и имао запажено место у париској Опери, био је међу кључним подржаваоцима Кристофа Вилибалда Глука, и сам је компоновао низ опера и балета и био је водећи париски аутор симфонија. У првој деценији револуције, Госек је био 'на бранику' нових музичких форми које су биле намењене величању револуционарих промена и успеха Француске републике, извођеним на светковинама које су се најчешће одржавале на отвореном. Међутим, долазак Наполеона на чело Француске републике, а затим и Француског царства, означио је крај Госекове успешне каријере: с једне стране је војним превратом којим је Наполеон преузео власт постао политички неподобан, а, с друге стране, његов композиторски идиом се и сам по себи није уклапао у Наполеонов музички укус, усмерен пре свега ка италијанским ауторима. До краја живота, Госек се посветио педагошком раду и компоновао је још само два значајна опуса: Симфонију у 17 деоница и Последњу мису за живе.

Иако Наполеон није директно финансијски подржавао продукцију инструменталне музике у Паризу, један од стубова његове културне политке у музици била је стална и безусловна подршка париском Конзерваторијуму као месту где су се образовале нове генерације францускх музичара. Криза у првим годинама 19. века довела је до пада укупног броја професора, али су након тога, у време конзулата и царства, финансије Конзерваторијума постале стабилне. Почев од 1803. уведена је „При де Ром", односно Римска награда, која је најбољим студентима композиције омогућавала боравак у Италији, 1806. отворен је дом за студенте, а 1811. године Конзерваторијум је добио и сопствену концертну дворану. Међу водећим професорима Конзерваторијума у време Наполеонове власти био је виолиниста и композитор Родолф Кројцер. Иако је био један од композитора који су 1814. године поставили патриотску про-наполеонску оперу-пастиш Барјак на сцену париске Опере, само два месеца пре императорове абдикције, Кројцеру је било омогућено да остане на месту професора Конзерваторијума и у периоду Рестаурације династије Бурбона.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић