Разум и осећајност – Музика Фердинанда Риса

Овај немачки композитор рођен је 1784. године у Бону, у породици музичара, где је и почео да учи клавир и виолину. Године 1802. преселио се у Беч, на препоруку Карла Канабиха постао је Бетовенов ученик - једини у том периоду, заједно са Карлом Чернијем. Бетовен се са великом пасијом посветио обучавању младог Риса, организујући му и додатне часове хармоније код Албрехтсбергера и ангажујући се да младом композитору и пијанисти пронађе намештења при аристократским породицама у Бадену и Шлезији. Наредних десет година, Рис је провео путујући по Европи, неретко мењајући боравишта због Наполеонових освајања, да би се коначно 1813. године скрасио у Лондону. Тамо је већ угледну каријеру имао Јохан Петер Саломон, учитељ Рисовог оца, који му је помогао да уђе у водеће музичке кругове у енглеској престоници. Убрзо је постао члан Филхармонијског друштва а потом и један од његових директора, пишући симфонијска дела која је изводио овај оркестар. Двадесетих година 19. века, овај композитор се са породицом вратио у Немачку, радећи у Франкфурту и Ахену, где је премијерно у Немачкој извео Бетовенову Девету симфонију. Упркос веома успешној каријери, када је Фердинанд Рис 1838. године преминуо након краће болести, био је толико заборављен да ниједан музички часопис није објавио његову умрлицу.

Ипак, овај композитор је био веома талентован, а за собом је оставио 8 симфонија, виолински концерт, 8 клавирских концерата, три опере и бројна дела у другим жанровима, укључујући и 26 гудачких квартета. Један од инструмената које је посебно волео, поред клавира, била је и флаута, за коју је компоновао шест квартета, квинтет и трио, као и већи број остварења за флауту и клавир.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић