Хроника Трећег програма

Прочитаћемо осврт Дејана Петровића на филмове Вернера Херцога и Андрeа Сингера „Упознати Горбачова” и Луиса Мајлса „Кајзер! Најбољи фудбалер који никада није играо фудбал”, приказане на 12. Белдоксу, а потом и осврт Радомира Путника на монографију Владимира Јовановића „Пети чин – Гордана Јевтовић Минов”.

У документарцу Вернера Херцога и Андрeа Сингера Упознати Горбачова пратимо некадашњег председника СССР-а на његов 84. рођендан. Филм је телевизијски конципиран – у форми интервјуа комбинованог са архивским снимцима кључних збивања с краја осамдесетих и почетком деведесетих година 20. века. Упознати Горбачова није остварење које претендује на свеобухватност и исцрпну презентацију човека и његовог дела, оно се пре може читати као прилог за биографију него као коначна биографија једне шекспировске фигуре, човека добрих намера који се затекао на правом месту у погрешно време и оставио траг у историјским читанкама које имају фокус на овом периоду, коментарише Дејан Петровић.

„Кајзер" из наслова филма Луиса Мајлса Кајзер! Најбољи фудбалер који никада није играо фудбал је псеудоним Карлоса Енрика Рапоза који је, иако лишен талента, током читавих двадесет шест година изигравао врхунског фудбалера у земљи где ових има највише - у Бразилу! У одличном остварењу које је постигло завидно јединство између садржаја и форме, откривамо бројне начине које је протагониста користио да се на тренинзима или на самој утакмици повреди, укључујући и плаћање противничким играчима да га грубо заустављају, све време остајући на платним листама клубова, одржавајући фаму о себи као врхунском играчу и миљенику навијача, те успостављајући присне односе са председницима клубова, што га је штитило од очекиваних реперкусија.

* * *

Удружени београдски издавачи – Прес клуб, Народно позориште и Музеј позоришне уметности Србије недавно су објавили монографију Владимира Јовановића Пети чин - Гордана Јевтовић Минов о оперској певачици која је живела од 1947. до 2007. године. Како нас обавештава Радомир Путник, из ове књиге сазнајемо како је Гордана Јевтовић још са тринаест година примљена у хор Културно-уметничког друштва „Ђока Павловић", где је убрзо постала солисткиња. После завршене гимназије, уписује студије енглеског језика на Филолошком факултету у Београду, али певање и даље остаје њена страст, тако да се ипак определила за одсек соло певања на београдској Музичкој академији код педагога Николе Цвејића. По завршетку студија, Гордана Јевтовић постаје чланица ансамбла београдске Опере и у току своје плодне каријере наступила је у четрдесет једној опери, превасходно италијанских аутора. Писац монографије посебно истиче одлуку примадоне Народног позоришта да не прихвати стални ангажман у иностранству; наиме, она је одбила позив једне опере из Немачке 1978. године, уз образложење да не може да поднесе раздвојеност од породице и Београда. Иако је била везана за Београд, она је наступала с великим успехом и на иностраним позорницама: у Лондону, Барселони, Торину, Прагу, Софији, Луксембургу, Лозани, Москви, Одеси, Алма Ати и Новосибирску. Монографија посвећена Гордани Јевтовић Минов садржи, по избору приређивача, и ауторске текстове оперских стваралаца, певача, редитеља, диригената и других сарадника, као и чланова породице; о њој пишу Радмила Бакочевић, Бисерка Цвејић, Бреда Калеф, Дејан Миладиновић, Младен Јагушт, Слободан Станковић, Јана и Немања Минов, као и Андрија Јевтовић.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

Хроника Хроника

Autor:
Трећи програм

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво