Дејвид Тех: Савремена тајландска уметност

Од октобра прошле до фебруара ове године у Бангкоку је одржан Уметнички бијенале под називом „Више од блаженства", чији су кустоси били уметници Апиниан Пошиананда и Коракит Арунанондчај, који су овом приликом изложили и своја дела. По речима Дејвида Теха, независног кустоса и професора Државног универзитета у Сингапуру, Апиниан Пошиананда је 1985. године имао своју прву самосталну изложбу, заправо мешавину видеа и перформанса коју је насловио „Како објаснити уметност бангкочком певцу". Ова изложба, одржана у сада оронулом Бхирасри институту за модерну уметност, уздрмала је локалну уметничку сцену којом је дуго доминирала окоштала национална академија. Овај, иначе, иновативни кустос током деведесетих година, а предузимљиви бирократа у двехиљадитим, вратио се још једном ономе што је локални стручњак упоредио са повратничком турнејом остарелог рокера, а овог пута за кормилом бангкочког уметничког бијенала, чији је покровитељ био моћни породични конгломерат произвођача пива Чанг.

С друге стране, тридесетшестогодишњи Коракрит Арунанондчај има репутацију која се не очекује у његовим годинама. Он свакако не подиже толику прашину као кустос мање и наводно трогодишње серије „Дух", која представља први контакт ове земље са „пост-интернет" франшизом која је већ пустила корене у центрима уметничког света. Овакви спојеви иницијатива и огромних трошкова ретки су али добродошли у Бангкоку, мада је ипак било тешко да се не осете барем помешана осећања при обиласку с ових изложби. Узбудљиви, али некохерентни, оба програма су лако уклопљена у узаврели космополитански пејзаж овог града сјајног за доколицу, али нажалост уопште није било осврта на озбиљне политичке проблеме с којима се Тајланд суочава, пише Дејвид Тех.

Текст, преузет из фебруарског броја часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.