четвртак, 16. мај 2019, 20:02
Леополд Моцарт и жанр симфоније
У трећој емисији циклуса о Лепоолду Моцарту као симфоничару, који приређујемо поводом 300 година од неговог рођења, слушаћете дела овог аутора и Георга Бенде.
Симфоније Леополда Моцарта по правилу су пријемчива дела, са наглашеним фолкорним призвуком, јасном формом и периодичном структуром, те типизираном инструментацијом. Одређени број ових дела стоје на размеђу симфонијске и концертантне музике. По правилу, реч је о симфонијама са пасторалним или ловачким елементима, у којима је као концертантни инструмент најчешће употребљена природна хорна. Због атрактивне инструментације ове симфоније убрајају се у најпопуларнија дела Леополда Моцата. Троставачна Пасторална симфонија у Ге-дуру поред гудачких инструмената прописује и употребу „пастирског рога", дрвеног инструмента дужине преко једног и по метра, на коме се могу извести само четири тонске висине, док четвороставачна Камерна симфонија укључује технички захтевну деоницу хорне.
Симфонијски опус Георга Бенде хронолошки коинцидира са опусом три године старијег Леополда Моцарта и потиче из Бендиног периода рада на војводском двору у Готи, од 1750. до 1765. годне. У својим симфонијама Бенда такође експериментише са елементима концертантног жанра, кроз, на пример, употребу облигатне виолине. Форма Бендиних симфонија је изразито типизирана, са циклусом од три става, при чему је први у развијеној сонатној форми, а други лирског карактера.
Аутор
Срђан Атанасовски
Уредница Сања
Куњадић
Коментари