Век хармонике – Композиције Алберта Посадаса

У музичкој поетици Алберта Посадаса могу се уочити три доминантна правца која развија у својим остварењима. Први подразумева елаборацију математичког принципа комбинаторике који је крунисан теоријом фрактала. Фузија између математике и музике резултат је жеље да се у музику пренесе уређени систем који регулише природу, а на коме, по мишљењу аутора, почива математика. Друга линија обрађује акустичке могућности сваког инструмента, док наредна, трећа, успоставља везу између музике и осталих уметности, као на пример архитектуре. Релација простор-време је постигнута применом нераздвојивих димензија и пропорција архитектонског принципа на различите музичке параметре.

На почетку емисије чућете квинтет под називом Трактат о недостижном за баритон саксофон, бас кларинет, хармонику, виолончело и контрабас из 2013. године, написан за ансамбл Акрош Нот. У овој композицији, према речима музиколога Хосеа Луиса Бесаде, Посадас прибегава импресивној звучној „жестини", али са друге стране истражује и фреквентна подручја инструмената. У том смислу, део наслова „о недостижном" алудира на одређене звуке које проширеним техникама производе дувачи или препарирани гудачи, чиме се одређене фреквенције филтрирају. Посадас је саставу придружио и хармонику, сматрајући да ће њене звучне могућности обезбедити фузију различитих звучних боја.

У другом делу емисије чућете Посадасову композицију под називом Светлост таме из 2010. године. Дело је инспирисано истоименом изложбом француског сликара Пјера Сулажа. Наиме, сликар у својим радовима техником наношења боје постиже ефекат, како каже Хосе Луис Бесада „уздизања светлости из таме, која се потом трансформише кроз одраз". Инспирисан Сулажовим стваралаштвом, Посадас је на сличан начин покушао да трансформише музички материјал.

Уредница емисије Марија Вуковић.