Из архиве Радио Београда – Пијанисткиња Олга Јовановић

Подсетићемо се уметничког стваралаштва пијанисткиње и педагога Олге Јовановић. Слушаћете снимке који су забележени 1964. и 1966. године

Олга Јовановић рођена је у Београду 1925. године, а дипломирала је у класи Емила Хајека 1948. Једна је од најизразитијих представника из класе овог познатог клавирског педагога и једна од оснивача и председника Меморијала Емил Хајек, за најбољег пијанисту дипломца на Факултету музичке уметности у Београду.

Била је редовни професор ове високошколске установе од 1978. до 1990. године и једна од најистакнутијих пијанисткиња Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. На врхунцу своје пијанистичке каријере, из које се рано повукла да би се посветила педагогији, гостовала је широм Европе као солиста, али и под палицом више чувених диригената.

Поред Октобарске награде (1966) и Награде Владе Народне Републике Србије (1950), једна је и од лауреата, једина на нашим просторима, Међународног пијанистичког такмичења у Женеви 1952. године. Осим тога, Олга Јовановић награђивана је и за свој педагошки рад. Само нека од признања су: Повеља Удружења музичких педагога Савезне републике Србије 1979. године за изузетан допринос развоју музичке педагогије и Сребрна плакета Универзитета уметности 1991. године.

О пијанизму Олге Јовановић критика је писала изузетно похвално, а између осталог, истицали су да поседује врхунску технику и суптилност у приступу делима. Поред критичара, о њеном уметничком деловању изражавали су се и многи чувени уметници. Један од њих је и Андреја Прегер који је написао да Олга Јовановић поседује „зрелу уметничку интерпретацију, истанчану музикалност и богату палету тонских боја”. Његов коментар објавиле су ТВ новости 16. новембра 1979. године. Поводом турнеје, коју је наша пијанисткиња имала 1969. године у Совјетском Савезу, критичарка Волгоградске правде Титушина писала је: „Утисци о познанству са овом изванредном пијанисткињом су најбољи... Уметност Олге Јовановић целовита је и убедљива. Она тражи и налази контакт са најширим аудиторијумом. Не знајући за техничка ограничења, она изводи дела која су за многе пијанисте камен спотицања... Таленат и мајсторство Олге Јовановић освојили су многобројне слушаоце” – пренела је Политика 13. априла 1969. године.

У вечерашњој емисији слушаћете како Олга Јовановић и чланови Београдске филхармоније, под управом Оскара Данона, изводе Музику октоиха број 2 – Византијски концерт за клавир и оркестар Љубице Марић. Снимак је забележен у септембру 1964. године. Потом ћете чути Рапсодију на Паганинијеву тему Сергеја Рахмањинова, забележену 1966. године. Не крају емисије чућете како ова пијанисткиња и Оливера Ђурђевић изводе Сонату за два клавира ин ге Владана Радовановића. Снимак је забележен 16. априла 1965. године.

Уредница емисије Марија Вуковић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво