Мајстори барока

Франческо Бонпорти, рођен у Тренту 1672. године, био је талентовани композитор инструменталне музике. Као и многи други аутори епохе, ни он за живота није добио одговарајуће признање. Бонпорти је потицао из угледне породице која је његово образовање усмерила ка области хуманистичких наука. Међутим, док је студирао у Риму, показивао је велики ентузијазам за музику и узимао часове виолине код Корелија, а композиције код Питонија. Бонпортијеви родитељи нису имали разумевања за ове активности, сматрајући музику неозбиљним хобијем. Упркос његовом раду при катедралама у Тренту и Падови као и многобројим композицијама, овај посвећени заљубљеник никада није успео да се избори за статус професионалног уметника, те се на партитурама које је објављивао потписивао као „Дилетант у музици" или „Господин из Трента".

Године 1911. музиколог Вернер Волфхајм доказао је да су четири композиције приписиване Јохану Себастијану Баху, заправо Бонпортијева дела, те да је вероватно Бах имитирао Бонпортија насловљавајући композиције за виолину и континуо термином Инвенције. На тај начин, Бонпортијев рад је накнадно препознат и одговарајуће вреднован.

Као што је био случај и са другим северноиталијанским композиторима његове генерације, Бонпорти је свој музички језик стварао по узору на стваралачки језик Корелија. Но, у односу на његове савременике које је највише окупирала форма, Бонпорти се пак највише усмерио на мелодијски рад. Основни недостатак његовог опуса јесте у томе што није следио конзистентну стилску линију, а то је била директна последица покушаја да компонује наменски и задовољи евентуалне послодавце, те тако није успео да развије сопствен и препознатљив израз.

Уреднице емисије Сања Куњадић и Јелена Дамјановић