четвртак, 25. апр 2019, 16:14

Токови поезије

Јун Фосе: Пас и анђео

У емисији ТОКОВИ ПОЕЗИЈЕ у четвртак и петак можете слушати стихове из збирке изабраних песама Јуна Фосеа „Пас и анђео”.

Јун Фосе је рођен 1959. године у Хаугесунду на западу Норвешке. Упечатљива природа овог дела земље, њени велики фјордови, окомите планине, каткад бурно и опасно море, честе обилне кише и снажни ветрови дубоко ће прожети његово стваралаштво. Већина његових дела одиграва се у таквом крајолику. Но и људска страна овог простора свакако ће оставити једнаког трага: живот приобалних градова и села, замишљена ћутљива меланхоличност коју Норвежани називају tungsinn (дословно: тешка душа), као и религиозност од које ће се Фосе удаљити да би јој се касније на свој начин вратио.

Фосе је дебитовао романом Црвено, црно 1983. године, што представља почетак веома продуктивног стваралаштва које ће му донети низ награда и признања и у земљи и ван ње. Поред осталог, награђен је и норвешким Орденом Светог Улава и Француским националним орденом за заслуге. Међу његовим делима, превођеним на преко педесет језика, налазе се романи, приповетке, дечија књижевност, есеји и поезија. Године 1993. објавио је своје прво драмско дело, И никада се нећемо растати, које би се могло назвати другим Фосеовим дебијем, јер тада започиње његов такозвани „драмски раптус" који ће му и донети највећу славу, посебно у свету. Јун Фосе се данас сматра најзначајнијим норвешким драматургом, након Хенрика Ибзена, а његове драме су постављане у свим европским земљама, посебно у Француској (где је његов роман Меланхолија претворен у оперу), затим у Немачкој и Пољској, али и ван Европе - у САД, Бразилу, Аустралији, Кини, Јапану, и на Куби. Међу његовим делима истичу се романи: Маланхолија (објављен у два дела 1995. и 1996. године), Јутро и вече (2000), То је Алес (2004) и Трилогија (2014); потом збирка поезије Пас и анђео (1992), као и драме: Име (1995), Дете (1997), Летњи дан (1998) и Варијације смрти (2002). Фосе се такође активно бави превођењем, углавном драмских дела. Када није на западу Норвешке који нерадо напушта, на располагању му је почасна резиденција за заслужне уметнике у Ослу.