Разум и осећајност – Дела Бахових ученика

Јохан Лудвиг Кребс је потицао из породице музичара, тачније, његов отац је био оргуљаш и бивши ученик Јохана Себастијана Баха. Зато се и млађи Кребс упутио у Лајпциг, где је студирао оргуље, лауту и виолину. Бах је уважавао Кребса, чији је оргуљашки опус готово досегнуо техничку беспрекорност радова старијег мајстора. Упркос својој изврсности, Кребс није успевао да пронађе дуготрајнији ангажман, све до 1755. године, када је именован за оргуљаша на двору у Сакс-Гота-Алтенбургу. Његов комплексни, барокни стил увелико је постао превазиђен, а заменила су га галантна дела, испуњена јасноћом и једноставношћу.

Кител је био један од последњих, и наводно, најдражи Бахов студент. У Лајпциг је дошао само две године пре композиторове смрти, али је највећи део живота провео у родном Ерфурту. Одбио је многа престижна намештења, попут позива принцезе Ане-Амелије од Сакс-Вајмара да јој се придружи на турнеји по Италији, остајући у родном граду и свирајући на реситалима које су посећивали Гете, Хердер и Виланд. Иако је сам говорио да је „укотвљен у Баховим принципима" у његовом опусу се више него у Кребсовом осећа присуство утицаја галантног стила, пре свега у томе колики је значај придавао мелодици.

Немачки композитор и виртуоз Јохан Готфрид Мител, био је уз Карла Филипа Емануела Баха један од најзначајнијих представника „Штурм унд Дранг" стила. Прва знања из музике стекао је у породици, од оца који је такође био оргуљаш и Телеманов пријатељ. Мител је у Лајпциг дошао 1750. године, учећи са Бахом током последња три месеца његовог живота. У то време, забележио је више композиција старог мајстора, који је у том тренутку потпуно изгубио вид, а наводно је после Бахове смрти, наредних девет недеља преузео обавезе при богослужењима у лајпцишкој Цркви Светог Томе. Мител је касније напустио Немачку, преселивши се у Ригу, где су му и објављена прва дела. Упркос томе што Рига није била значајан музички центар, штампање његових партитура учинило је да за овог аутора чују и Чарлс Барне, који га неколико пута помиње у својим списима, као и Кристијан Фридрих Данијел Шубарт, који је забележио да „познаваоци који су га чули не могу довољно да нахвале брзину, тачност и лакоћу са којима савладава планине тешкоћа". Ипак, упркос уважавању савременика, Мител је остао готово непозната уметничка фигура, вероватно јер је највећи део његовог опуса остао необјављен и изван главних уметничких токова у Европи.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић