Грамофонија – Моцарт: Реквијем у де-молу К 626

Репродукујемо снимке са прве плоче из комплета посвећеног овом делу у интерпретацији чланова оркестра Бечке државне опере и Бечког академског хора под управом Хермана Шерхена. Солисти су Фредерик Гатри, бас, Ханс Лефлер, тенор, Лукреција Вест, контралт и Сена Јуринац сопран.

Снимак је забележен у Великој сали бечког Концертхауса у јуну 1958. године. Албум је објавила продукцијска кућа Југотон по лиценци компаније Еј-Би-Си Данхил, која је у САД заступала оригиналне издаваче, компаније Вестминстер и Дојче грамофон.

Међу бројним издањима са снимцима Моцартовог Реквијема, 'бечки' албум настао у копродукцији Вестминстера и Дојче грамофона се посебно издваја посвећеношћу детаљима и популарношћу коју је имао код публике. За потребе снимања су ангажовани у том тренутку најчувенији аустријски и амерички солисти, а избор простора је снимак оплеменио 'природном' реверберацијом сале Концертхауса. Иако је оригинални запис израђен у моно технологији, динамички и тембрални опсег је изузетно широк, те у звучној слици има довољно простора за звук великог ансамбла. Деонице солиста су нешто наглашеније у односу на оркестар, што је била честа појава на сродним снимцима из педесетих година, међутим, управо у сегментима у којима глас доминира, до изражаја долази одјек дворане и својеврсна тембрална игра сенки која настаје када се резонујући простор испуни звуком.

Значајно је истаћи да је овај снимак објављиван у готово свим форматима присутним на светском дискографском тржишту у последњих пола века. Након оригиналног ел-пи издања које је дистрибуирано у Европи и Сједињеним Америчким Државама и постигло запажен успех уз неколико репринта, запис се убрзо појавио и као луксузни бокс-сет са две плоче, детаљним информацијама о делу и извођачима на више језика и додатим снимцима Моцартових мањих црквених композиција. Ова верзија је такође постала бестселер, појављујући се убрзо и у локалним варијантама за јапанско, италијанско и југословенско тржиште. У Сједињеним Америчким Државама су такође биле присутне обе верзије снимка, а објављивали су их, поред Вестминстера и Еј-Би-Си рекордс, Данхил рекордс и други. Од средине деведесетих година, запис је доступан на дигиталним носачима, задржавајући култни статус међу бројним интерпретацијама Моцартове музике.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 Пошаљи коментар