Нова дискографија

Шведски композитор, виолиниста и чембалиста Јохан Јоаким Агрел био је један од првих аутора који су своја дела писали за потребе музицирања нарастајуће буржоаске класе. Рођен је 1701. године у провинцији Источни Готланд у Шведској, а студије је завршио на универзитету у Упсали. Средином четврте деценије 18. века, Агрел је на позив принца Максимилијана од Хесена дошао у Касел, где је постао најпре виолиниста, а потом и капелмајстор. Пре него што је, због све неповољнијих економских услова у Каселу, Агрел трајно напустио овај град и настанио се у Нирнбергу, упутио се и на неколико турнеја по Европи, одлазећи у Енглеску, Француску и Италију. У Нирнбергу је радио као капелмајстор, али и градски композитор задужен за писање пригодне музике за венчања и сахране.

До данас није остало сачувано ниједно дело из периода када је Агрел још живео у родној Шведској. Његова преостала остварења се могу груписати у две категорије - вокална дела настала по поруџбини која су била цењена у своје време, али су данас махом изгубљена, и инструментална дела која су била штампана још током живота композитора. Међу овим делима, најзначајније место заузимају симфоније настале у периоду између 1735. и 1750. године, као и бројни концерти за чембало које је компоновао педесетих и шездесетих година 18. века. Агрелов стил показује јасне тенденције ка галантом проседеу, али није имао развијен дар за мелодику, што је Кристијана Фридриха Данијела Шубарта навело да у свом спису Идеје за једну естетику тонске уметности изјави како је Агрел био „прави уметник, али (човек) хладне природе".

На албуму који вечерас слушамо Барокни оркестар из Хелсинкија под управом Апоа Хакинена је представио избор оркестарких дела овог аутора. Чућете тако Симфонију у А и Агрелов Концерт за обоу, гудаче и басо континуо у Бе дуру. Ово дело је аутор највероватније написао током својих студентских дана у Упсали. Аутограф овог концерта никада није напустио Шведску и данас се чува у Универзитетској библиотеци у Лунду. У овом делу се препознаје утицај италијанског стила, са галантном основом и кратким мелодијским фразама оживљеним ефектним хармонским променама. Емисију ће заокружити Агрелова Симфонија у Де дуру. Ово дело у формалном погледу поседује сличност са остварењима Фортуната Келерија, који је био капелмајстор на двору у Каселу, те се претпоставља да је Агрел ову симфонију компоновао непосредно по доласку у Немачку. Употреба мелодија са обрисима италијанског утицаја, као и честа употреба фигура „уздаха" показују да је Агрел у новој средини желео да се представи као савремен композитор, способан да компонује у „осећајном" стилу који је тада владао у немачким земљама.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић