Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У представи М.И.Р.А, којом је Битеф театар обележио тридесет година постојања, Андраш Урбан и драматуршкиња Ведрана Божиновић плету наизглед грубо ткање драмско-сценске приче сачињене од истина, полуистина и трачева о Мири Траиловић, али и лажи које су уткане у саму природу театра. При том, аутори нас постепено изводе из прошлости и доводе у садашњи тренутак, у време све очигледнијег тријумфа површности, театарских тривијалности, неподношљиве лакоће сценског постојања, комерцијализације и најприземнијег додворавања јефтином укусу најшире публике.

Како нас подсећа Александар Милосављевић, редитељка Мира Траиловић, један од оснивача и дугогодишња директорка Атељеа 212 и БИТЕФ-а, селекторка и уметничка директорка фестивала Театар нација у Нансију, те једна од најутицајнијих личности светског театра, на тргу који данас носи њено име, отворила је Битеф театар 3. марта 1989. године. Мало пре тога, била је отерана из Атељеа 212, а индикативно звучи легенда да, сутрадан по смени, није могла да уђе у своју канцеларију на чијим вратима је преко ноћи замењена брава. Са друге стране, добила је прилику да води тек основани Битеф театар, позориште које је замишљено као простор за афирмацију широко постављене идеје „нових позоришних тенденција", како је гласио стандардни поднаслов БИТЕФ-а, те да постане промотер естетика, поетика, сензибилитета и погледа на театар какав једном годишње имамо прилику да видимо на БИТЕФ-у. Невоља је, међутим, била у томе што се овде ни БИТЕФ није примио, што је од својих почетака био дочекан као страно, нама неприпадајуће ткиво које голотињом глумаца и неконвенционалношћу аутора, актерима који пљују публику и гађају је блатом, разара здраво ткиво социјалистичке и националне културе. Зато је јасно да се иза наслова М.И.Р.А, сада исписаног у форми својеврсне шифроване поруке, заправо налази њено име, а резултат је аутентично битефовска провокација каква и приличи сензибилитету фестивала, ма како тај сензибилитет данас дефинисали, дакле БИТЕФ-а који је, између осталог, на позорницу домаћег театарског живота својевремено извео и самог Урбана. Иако је на први поглед посвећена Мири Траиловић, представа заправо провоцира све који себе сматрају делом овдашњег театарског живота, коментарише Милосављевић.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.