Музика Наполеонових светковина

Пратите другу емисију циклуса о музици која је била део прослава тријумфа, празника за време Наполеонове владавине, који приређујемо у години када се обележава 250 година од рођења овог француског владара, војсковође и државника.

За време своје владавине Наполеон није крио да његове музичке симпатије нису усмерене ка тада актуелној француској музици, попут Меила и Керубинија, већ да је приврженији италијанском стилу. Омиљени Наполеонов композитор био је наполитански мајстор Ђовани Паизијело. Њега је Наполеон први пут упознао 1797. године, када је Паизијело био награђен на отвореном позиву за погребну музику за француског генерала Луја Лазара Оша, који је расписао сам Наполеон. Две године након доласка на власт, Наполеон је 1801. потписао Конкордат са Ватиканом, чиме су обновљене везе између француске државе и католичке цркве, а духовна музика је враћена у у јавност. Годину дана касније, на Наполеонов позив, у априлу 1802. Паизијело је допутовао у Париз. Три месеца касније успостављена је музичка капела конзулата, по угледу на краљевску капелу Старог режима, а шездесетдвогодишњи Паизијело постављен је за њеног капелмајстора.

На почетку вечерашње емисије чућете једно од првих дела које је Паизијело написао за Наполеона: Пасторалну ускршњу мису за Првог конзула Француске. Структура ове мисе одражава специфичан однос католичке цркве и Конзуларне Републике у овом историјском тренутку: након три става мисног ординаријума – Кирије, Глорије и Креда – Паизијело је омузикалио текст који велича Републику и Конзула, након чега се надовезује химна Тантум ерго и псалм Диксит доминус. Паизијело се у току свог ангажовања у Наполеоновој капели углавном фокусирао на духовну музику, као и на израду партитуре своје једине опере на француском, Прозперине, која је премијерно изведена 1803. године. Иначе познат по лошим односима са млађим колегама, Паизијело је, руководећи музиком у Наполеоновој резиденцији, по правилу маргинализовао савремене париске композиторе. Међутим, пошто је париска публика лоше примила његову оперу, Паизијело се 1804. године вратио у Напуљ, где је наставио да ради у служби Наполеоновог брата, Жозефа Наполеона, који је био постављен за краља Напуља и Сицилије.

У емисији ћете чути и Крундибену мису коју је Паизијело написао приликом крунисања Наполеона за француског цара.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Ксенија Стевановић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи