понедељак, 25. феб 2019, 20:02
Нова дискографија
Представљамо албум Филхармоније Би-Би-Сија под управом Јона Стургордса који је почетком јануара објавила дискографска кућа Шандоуз, а на којем се налазе оркестарске композиције Џорџа Антајла.
У питању је друго издање у серији посвећеној Антајловој музици коју је ова издавачка кућа започела пре две године, критичарски хваљеним албумом са Четвртом и Петом симфонијом, као и премијерним снимком композиције Преко равница. На најновијем остварењу, Филхармонија Би-Би-Сија и гостујући диригент Јон Стургордс, настављају истраживање опуса овог аутора, објављујући Трећу и Шесту симфонију, уз оркестарске композиције Архипелаг Румба, Врели плес и Валцер „Спектар руже".
Након експериментисања са модернистичким идејама током двадестих година прошлог века, овај „лош момак" америчке музике се у наредном периоду вратио нешто традиционалнијим композиционим техникама. Тако се поред Треће симфоније из 1946. године, познате као „Америчка", на овом албуму налази и Шеста, са поднасловом „према Делакроау" довршена 1950, у којој се препознају утицаји Шостаковича и Ајвза. Према речима критичара Роберта Метју-Вокера, иако су оба дела жанровски одређена као „симфоније", у њима има мало симфонијске инвенције. По његовом мишљењу, било би боље ова дела одредити као свите, будући да се пре свега стиче утисак да је приоритет дат тонском сликању, а не развоју музичких мисли. У том смислу, Метју-Вокер наводи да ће овим делима бити задовољнији љубитељи музике који уживају у „светлим бојама и драматичним контрастима" пре него они жељни да истраже путеве америчког симфонизма средине прошлог века.
За Трећу симфонију, познату као „Америчка", могло би се рећи да по екстраваганцији идеја и третману музичких тема веома подсећа на примењену, филмску музику.
Шеста симфонија, са поднасловом „према Делакроау", наслов је добила према познатој слици Слобода предводи народ Ежена Делакроа, којом је инспирисан први став овог дела. Према речима аутора, покушао је да дочара „дим битке, храброст, очај и наду, како једни уз други марширају ка будућности". Највећи део овог става је преузет из концертантне увертире „Хероји данашњице" компоноване 1945. године, коју је Антајл посветио својој блиској пријатељици и глумици Хеди Ламар.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари