Имагинарна едиција

Харолд Гарфинкел: Студија о Агнес (2)

У емисији ИМАГИНАРНА ЕДИЦИЈА до 22. фебруара можете слушати текст Харолда Гарфинкела „Студија о Агнес”, преузет из ауторове књиге Studies in Еthnomethodology, коју је 1967. године објавила издавачка кућа Прентис-Хол.

Харолд Гарфинкел (1917-2011), теоретичар друштвене интеракције и пионир у области етнометодологије, феноменолошког приступа разумевању начина на који људи конструишу осећај стварности у свакодневним сусретима са светом, у својој студији о Агнес показује како појединци одржавају друштвене улоге мушкарца или жене и како сви ми производимо кредибилне родове за себе и приписујемо родни идентитет другима. Према његовом мишљењу, конструкција рода укључује тумачење или „читање" друштвених знакова уписаних у тело, али ти знакови нису материјално својство самог тела.

Агнес, која се крајем педесетих година прошлог века појавила на клиници за родни идентитет Калифорнијског универзитету у Лос Анђелесу (UCLA) као женска особа у физичком и социјалном смислу, али са мушким гениталијама, тврдила је да је спонтано почела да се феминизује током пубертета. Медицински стручњаци за транссексуалност Роберт Столер и Дејвид Розен утврдили су након многих интервјуа и клиничких прегледа да је Агнес имала ретко стање интерсеListксуалности познато као синдром тестисне феминизације, који може да доведе до спонтане феминизације мушког тела у пубертету. Будући да су лекари сматрали да би атрактивна, хетеросексуална млада жена попут Агнес требало да има вагину, и будући да је сама Агнес то желела, одобрена јој је хируршка трансформација гениталија.

Неколико година касније, Агнес је признала да је, у ствари, атипичан биолошки мушкарац и да је самоиницијативно почела да узима синтетичке женске хормоне у предпубертетском периоду. Лагала је чланове свог медицинског тима плашећи се да би јој, ако открије кораке које је предузела да „промени пол", била ускраћена генитална операција за којом је жудела. Медицински стручњаци у области родног идентитета сматрају Агнесин случај једним од првих примера који показује како транссексуални пацијенти покушавају да манипулишу својим лекарима да би добили оно што желе, док су трансродне особе склоне да у причи о Агнес виде паметну младу жену која је тачно мапирала односе моћи у оквиру којих је преговарала и покушавала да реализује властити осећај сопства. Гарфинкел је, пак, цео овај случај детаљно описао и анализирао као убедљиву илустрацију начина на који пацијент и лекари заједнички учествују у подржавању колективне представе о томе шта је исправно конституисана „жена", а Агнесино накнадно признање сматрао је додатном потврдом своје теорије о успешној реализацији рода као интерактивног друштвеног процеса.

Текст је с енглеског језика превела Ивана Спасић.
Уредник: Предраг Шарчевић

број коментара 0 Пошаљи коментар