Леополд Моцарт и музика у Салцбургу

У трећој емисији циклуса о музици у Салцбургу у XVIII веку, који приређујемо поводом 300 година од рођења Леополда Моцарта, слушаћете композиције овог аутора и његовог савременика Михаела Хајдна

Концерт за две хорне у Ес-дуру једно је од ретких дела Леополда Моцарта које је сачувано у датираном аутографу, потписаном августа 1752. године. Леополд Моцарт успева да у овом концерту до краја исцрпи тонове амбитуса тадашње хорне. Лагани, други став, започиње и завршава се гудачким риторнеом у це-молу, док је финале осмишљенo као алегорија лова. Касација у Ге-дуру за играчке и оркестар представља композицију о чијем ауторству стручњаци и даље нису дали посебну реч, али која је вероватно потекла из пера Леополда Моцарта. Ова композиција привлачи посебну пажњу јер је у партитури предвиђена употреба одређених дечјих играчака, поред оркестра који је састављен од пара обоа и хорни, гудача и континуа. Иако је већина истраживача данас сагласна да је реч о музици Леополда Моцарта, једно време се веровало да је реч о делу Јозефа Хајдна, а као аутори су помињани и његов млађ брат, Михаел Хајдн, као и бенедиктански монах Едмунд Ангерер. Уколико ово јесте дело Леополда Моцарта, онда је реч о још једној његовој композицији која показује интересовање за музичка подражавања и немузичке звукове.

Поред музичара из породице Моцарт, у највиђеније композиторе активне у Салцбургу током XVIII века свакако се убраја Михаел Хајдн. Рођен 1737. године, Михаел Хајдн је музичко образовање стекао у Бечу, заједно са својим старијим братом, Јозефом Хајдном. У Салцбург је дошао 1762. године као концертмајтор и остао у овом граду све до своје смрти, одбијајући друге, неретко престижне понуде аристократских дворова. Михаел Хајдн је у Салцбургу превасходно имао задужења у вези са компоновањем црквених вокално-инструменталних дела, по којима је био надалеко чувен, али је развијао и опус инструменталних и световних вокално-инструменталних дела. Најмање познати део његовог опуса вероватно представљају драмска дела, која укључују како световне ораторијуме, тако и опере на италијанском и немачком језику и сценску музику. Посебно место заузима пантомима Сан, на текст Флоријана Рајхсигела, премијерно изведена у фебруару 1767. године у Салцбургу, која по структури стоји између зингшпила и сценске музике.

Аутор емисије Срђан Атанасовски



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво