Музеј звука – „За и против” Савонароле

Ђироламо Савонарола, ватрени критичар римске курије, али и ренесансних начела, 1498. године осуђен је на смрт због супротстављања папском естаблишменту. По папином наређењу, био је спаљен на Пјаци дела Сињорија, истом оном месту где је четири године раније, у намери да од Фиренце створи „нови Јерусалим" он сам организовао спаљивање свега што је сматрао повезаним са „моралним слабљењем" укључујући огледала, књиге, песме фирентинских песника и ренесансне слике аутора попут Сандра Ботичелија. Док је ишчекивао смакнуће, Савонорола је написао медитације на библијске текстове, које су послужиле као инспирација за настанак дела која ћете слушати у вечерашњој емисији.

Међу њима је свакако најпознатија медитација на 51. Псалм, Мизерере, под називом Инфеликс его, коју је Савонарола написао 8. маја 1498. године, након страшног мучења, када му је једино била поштеђена десна рука, како би могао да потпише призање. У стању очаја, јер духовна снага није могла да надомести физичку бол коју је трпео после дуготрајне тортуре, монах је написао ову исповест Богу, молећи за опроштај и милост. Псалмска медитација Инфеликс его и пратећа, недовршена Тристиција обседит ме, убрзо су се прошириле Европом, те су у наредним вековима послужиле као предложак бројним ауторима, од Адријана Виларта, преко Чипријана де Рореа, Орланда ди Ласа до Вилијама Берда.

Ипак, у првим годинама након Савонаролиног погубљења, референце на ово дело су биле углавном прикривене. Једно од првих дела инспирисаних овом дирљивом исповешћу је чувени Мизерере Жоскена де Преа, који је написан 1504. године у Ферари, родном граду овог доминиканца, чија структура је одраз структуре медитације, подражавајући њену једноставност и фразирање, укључујући рефрен „Мизерере меи деус" после сваког стиха, управо као што је то и Савонарола учинио у свом тексту.

Поред медитације Инфеликс его, током свог заточеништва у Фиренци, Савонарола је написао и коментаре на 31. Псалм, Ин те Домине сперави - У тебе се, Господе, уздам, који је такође био чест литерарани предложак у делима ренесансних мајстора. На концерту ансамбла Магнификат Консорт, ово дело ћете чути у верзији франко-фламанског композитора Николе Гомбера.

Наспрам ових дела инспирисаних Савонаролиним радовима и мучеништвом, на концерту су изведена и остварења Хајрниха Исака, франко-фламанског композитора који је средином осамдесетих година 15. века, на позив Лоренца Величанственог дошао у Фиренцу, како би радио као певач у катедрали Санта Марија дел Фјоре. У наредним годинама, био је блиско везан за двор Медичијевих, компонујући, између осталог музику за комад Свети Јован и Павле, за који је текст написао сам Лоренцо Медичи, као и два мотета поводом смрти владара Фиренце 1492. године. Када је две године касније Савонарола, након налета војске француског краља Шарла VIII, преузео власт у Фиренци, протерујући Лоренцовог наследника, Пјера Медичија, Хајнрих Исак је потражио ново намештење, ступајући 1496. године у службу тада најмоћнијег владара у Европи, цара Максимилијана I.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић