Хроника Трећег програма

Слика Дине Лосон Народ, којa је представљенa у галерији „Сикеми Џенкинс" у Њујорку, кроз ликове тројице црнаца алудира на спорне детаље америчке историје, а посебно је интересантна златна протеза која је стављена на уста једном од субјеката на слици. Наиме, познато је да је први амерички председник током зрелог доба свог живота имао проблеме са зубима и да су протезе које је носио биле сачињене од људских зуба, што је био обичај међу европском аристократијом, док је у Америци било уобичајено да се оваква дентална помагала праве од дрвета. Како коментарише Хелен Моулсворт: „Није ми пало на памет током ових протеклих четрдесетак година да је Вашингтон изговорио неку или све своје истине тако што је прислањао језик уз зубе робова... А шта је са могућим потомцима некога ко је живео у Маунт Вернону (месту одакле је Вашингтон наручивао зубе)? Шта да мислимо о човеку на слици Дине Лосон који је одабрао да му уста држи отвореним ова протеза? Да би га учинила немим и рањивим? Да би га опточила златом, валутним стандардом који је одавно напуштен? Шта можемо мислити о раду Народ чија је изузетност учињена могућом уз помоћ робова?".

* * *

Изложба Саре Лукас Au Naturel била је отворена до 20. јануара у њујоршком Новом музеју. Назив изложбе је истоветан са називом рада из 1994. године, у којем је Сара Лукас уметнички интервенишући на јефтином душеку указивала на посткоитуалну потиштеност. Иначе, многа уметничка дела из деведесетих година говорила су о разочарању, али су настојала да непријатности изгледају динамично и комплексно. „У раду Au Naturel, пожутели мадрац је наслоњен на зид са отворима у које су смештене две диње и канта (она) и две наранџе испод краставца (он). Дух ове психосексуалне иконографије лежи у њеној скаредној једноставности; секс може бити баналан као корпа за воће... Критичарка Квин Латимер исправно упоређује ово с импулсом Саре Лукас да „трбухозбори мушкост", а постоји и танка линија између ове врсте феминизма и оног девојке која је намерила да победи дечаке у њиховој личној игри. У сваком случају, она себе назива класичном перверзњакињом! Ми не можемо лако да признамо ту перверзност као естетски избор, али то је ретка корист коју може стећи жена која се бави уметношћу", пише Кејтлин Филипс.

Текстове, преузете из децембарског броја часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.
Уредница емисије Тања Мијовић.