Петар Чајковски: Евгеније Оњегин

Пред гледаоцима је била обнова поставке Роберта Карсена из 1997. године која је иницијално направљена за Метрополитен оперу. У насловној улози наступио је Маријуш Квијечењ док се као Татјана представила Ана Марија Мартинез. Ленског је певао тенор Чарлс Кастроново, док је Олга била Алиса Колосова. Оркестром и хором Лирске опере из Чикага руководио је аргентински диригент Алехо Перез у свом дебију на америчком тлу.

Године 1877. Чајковски је био на врхунцу међународне славе, иако још увек није напунио 40 година. Неколико година раније написао је свој Први клавирски концерт, Четврту симфонију и Лабудово језеро, те је после ових изазова желео да напише и оперу која ће бити добро примљена после више неуспешних покушаја.

Певачица Јелисавета Лавровскаја предложила му је да се окрене Пушкиновом „Евгенију Оњегину". У писму које је Чајковски упутио свом брату он каже: Ова идеја ми се учинила лудом - али одмах сам кренуо да поново читам Пушкина и провео сам несану ноћ, чији је резултат сценарио ове предивне опере...

Композитор је прескочио први део романа који се бави Оњегиновим животом у Санкт Петербургу и своје дело је започео моментом када се појављује главна јунакиња Татјана, знајући да ће публика моћи да попуни празнине, с обзиром на популарност Пушкиновог предлошка.

С друге стране, још од времена Толстоја, писци су презирали оперску верзију Чајковског, што је кулминирало са ускогрудом критиком Владимира Набокова, иначе несклоног музици и без већег музичког талента, која је поставила стандард да рад композитора треба да се посматра са презиром међу интелектуалцима. Ипак, Асафјев и други значајни музички теоретичари су указали на мајсторство с којим Чајковски третира Пушкинов текст, допуњује га и развија прецизном манипулацијом музичких жанрова и конвенција.

Уредница Ксенија Стевановић