петак, 11. јан 2019, 20:02
Светске музичке позорнице
Дела Рихарда Вагнера (увертира и музика преображења из опере Парсифал), Лудвига ван Бетовена (Пети клавирски концерт у Ес дуру, опус 73 – Емперор), Клода Дебисија (Море) и Калиопе Цупаки (Сапфин скок). Филхармонијом Холандског радија диригује Маркус Штенц. Солиста је пијаниста Ларс Фогт. Суделују: Ерик Босграф, рекордер, и Матијс Куне, Панова свирала. Снимак је са концерта одржаног 6. октобра прошле године у дворани Консертхебау у Амстердаму.
Дело Salto di Saffo - Сапфин скок Калиопе Цупаки премијерно је изведено на концерту. Како би дочарала море, ова савремена грчка композиторка користила је сличне елементе као Клод Дебиси у свом остварењу Море, али је у своју оркестарску партитуру унела и деонице два дрвена дувачка инструмента: рекордера и Панове свирале. Дело је писано по поруџбини чувене концертне серије Затердах Матине, односно Суботњи матине. У интервјуу објављеном прошлог лета у холандском дневном листу Трау, Калиопе Цупаки истиче следеће: „Поистовећујем се са морем, а моја прва сећања на море датирају из времена када сам била веома мала." Рођена 1963. године у Пиреју, ова композиторка већ тридесет година живи у Холандији. На Краљевском Конзерваторијуму у Хагу студије композиције је похађала код Луја Андрисена.
Међутим, на њен професионални и приватни живот снажан утицај има грчко порекло. Као у ораторијуму Едип који је писала 2014. године, користећи мит о старогрчком хероју, и у делу Salto di Saffo - Сапфин скок инспирацију је пронашла у животу грчке песникиње Сапфо. Према предању, Сапфо се бацила са литице због неузвраћене љубави према младом морнару званом Фаон. Калиопе Цупаки истиче да је у делу остварила аутобиографску везу са песникињом. Наиме, како каже „Када сам била у раним двадесетим пловила сам бродом који ме је први пут довео у Холандију. Као млада композиторка, хтела сам свој рад да представим чувеном Лују Андрисену, у нади да ћу са њим наставити даље студије. Била је ноћ и све је било тамно, видео се само светионик. Мислила сам о свему што сам оставила и било ми је тешко. Плакала сам... У том смислу, Salto di Saffo - Сапфин скок представља један од мојих музичких аутопортрета, као што су Сапфине сузе. Али назив Сапфин скок не односи се директно на сам чин извођења скока, већ на место на којем се то догодило, а то је грчко море."
Дело је засновано на антифоном принципу питања и одговора. Музички мотиви путују од оркестра до солистā и назад. Повремено солисти, музицирајући на рекордеру и Пановој свирали, користе микро-интервале, иако је партитура у великој мери обојена дугим нотним трајањима, који наликују кантус фирмусима и црквеној музици Византије. Поред ових, дугих мелодија, у дело су уткани и брзи тонски таласи које изводи оркестар, а које композиторка назива „хармонски облаци".
Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић
Коментари