Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Рибари о којима се ради у новој представи Милене Богавац су: Иван Рибар (предратни и поратни политичар, први је председник Скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, један је од оснивача Демократске странке, председник АВНОЈ-а и прве Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југословије) и његови синови Јурица и Лола који су погинули 1943. године (први као партизан у борби за ослобођење Колашина, а други, као харизматични предратни револуционар и један од седам секретара СКОЈ-а, изгубио је живот полазећи у прву дипломатску мисију државе која се тада рађала), док је Слобода скојевка Слобода Трајковић која, као и чланови њене породице, није дочекала слободу и сасвим је заборављена по окончању Другог светског Рата, a о њеном постојању сведочи писмо које јој је Лола наменио у случају своје смрти.

Као нас обавештава Александар Милосављевић: „Ауторка представе гради сценску причу кроз радионичарски поступак, дакле, заједнички с глумцима. Милена Богавац полази од енциклопедијских података, од фрагмената из (оскудне) заоставштине, од писама и других аутентичних докумената, но овом материјалу она додаје и претпоставке које произилазе из, како би то Данило Киш рекао, „опрезних домишљања". У оваквом кишовски документаристичком проседеу, оно што је резултат домишљања стиче димензију сложене и заокужене целине која нуди позоришну причу о актерима крупних повесних догађаја, о људима какви су били Лола, Јурица и Слобода, као о особама које су биле свесне неопходности безрезервог политичког и револуционалрног ангажовања, или пак о људима, попут Ивана Рибара, који су властитим политичким ставом, баш као и срцем, следили своју децу, те отуда у бурним и смутним временима непогрешиво бирали праву страну".

Уредница емисије Тања Мијовић.