четвртак, 20. дец 2018, 12:12

Последња генерација композитора-виртуоза

Трећу емисију циклуса о композиторима-виртуозима који су били активни почетком 19. века, посветићемо стваралаштву композитора-кларинетисте Јохана Георга Хајнриха Бакофена, коме се ове године навршава 250 година од рођења, као и раду Антонија Красимира Картелијерија.

Путовања су кроз читав 18. век имала значајно место у европској музичкој култури. Из позиције композитора-виртоуза, она су била неизоставни део процеса образовања, али и нужан предуслов изградње репутације, имајући у виду да је музичка штампа по правилу извештавала из бројних европских престоница. Након стицања неопходног знања и репутације, композитори-виртоузи најчешће су добијали намештења у мрежи аристократских и дворских капела, те тиме имали приступ инструменталним ансамблима и имали разноврсне композиторске дужности које се нису тицале искључиво њиховог инструмента. Међутим, почетком 19. века туренеје виртуоза више нису биле резервисане за године одрастања и образовања младих композитора, већ су све више постајале један од одрживих модела каријере виртуозног извођача. Ово је уједно значило да је ова генерација, не више композитора-виртуоза, већ виртуоза-композитора, била пре свега упућена на компоновање за сопствени инструмент, односно за сопствене наступе, те да није имала загарантовану могућност сарадње и рада са одређеним инструменталним ансамблом.

Јохан Георг Хајнрих Бакофен, рођен 6. јула 1768. године, припада породици композитора-виртуоза: виртуоз на кларинету, вештину композиције савладао је као младић у Нирнбергу, а на турнејама је био од 1789. до 1794. године. Почев од 1806. радио је у дворским капелама у Готи и Дармштату. Бакофен је поред кларинета научио да свира и харфу, басетни рог и флауту, а бавио се и израдом кларинета. Поред компоновања и извођења, био је запажен и као педагог, а за харфу, кларинет и басетни рог је написао и уџбенике, односно школе свирања.

Антонио Касимир Картелијери четири године је био млађи од Бакофена: рођен у Гдањску, од 1792. године био је запажен као виолиниста, и то најпре у Берлину, а затим у Бечу, где је композицију учио код Албрехтсбергера и Салијерија. Од 1796. године радио је као капелмајстор на двору кнеза Лобковица и развио је богат композиторски опус који је укључивао мисе, ораторијуме и симфоније, а био је пристуан на бечкој сцени и као аутор опера. Посебно су били запажени његови концерти за кларинет, инструмент који је у Бечу, али и широм Европе, стицао све већу популарност. Његов стваралачки пут нагло је прекинут изненадном смрћу у тридесет и петој години живота.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић