Грамофонија – Виолинске сонате Л. ван Бетовена

Дискографске каријере аустријског виолинисте и немачког пијанисте су отпочеле почетком педесетих година и до периода објављивања овог албума, укључивале су значајне успехе са плочама Дојче грамофона реализоване са различитим ансамблима. Међутим, чини се да је њихова сарадња на снимању Бетовенових соната надмашила претходна остварења по значају и оценама критике, те су ови снимци до данас постали једни од најзапаженијих, када је реч о сонатама за виолину и клавир овог бечког класика. Снимак је реализован у стерео технологији, а магазин „Грамофон" је у вези са њим нарочито хвалио енергичност живог наступа која је успешно забележена на плочи, имајући у виду да је на ранијим албумима ових уметника углавном изостајало финије динамичко таласање. Успешна студијска сарадња овог дуа је настављена све до 1966. године, када су се обојица посветила тумачењима концертантне и солистичке литературе. До тада је дуо објавио неколико албума, који поред Бетовенових дела, садрже и композиције Јоханеса Брамса и Сезара Франка. Технички тим који је реализовао ово снимање чинили су чувени Ханс Вебер и Герхард Хењес.

За разлику од осталих плоча са Бетовеновим сонатама ове двојице уметника, винил са „Кројцеровом" и „Пролећном" сонатом је остварио веома широку популарност, судећи по бројним реиздањима и лиценцним плочама које су се објављивале широм света. Иако је већина издања објављена под етикетом Дојче грамофона, мексичка верзија албума је објављена за Хелиодор, који је био етикета намењена продаји мање познатих извођача, док је италијанска верзија плоче објављена 1978. године у серији „Резонанс". Значајно је истаћи да су ови снимци данас доступни углавном као део дигиталне колекције Дојче грамофона која садржи све Бетовенове сонате за виолину и клавир које су током година ови уметници забележили.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић