Музика 20. века – Дела Роберта Герхарда

Робертo Герхард је рођен 1896. године у граду Ваљсу у Тарагони. Његов отац је био немачки Швајцарац, а мајка из Алзаса. На почетку каријере уживао је углед у родној земљи, где је сматран најважнијом композиторском фигуром после Мануела де Фаље, следећи фолклорно оријентисан израз његових претходника. Био је ученик Енрикеа Гранадоса, а двадестих година XX века и Арнолда Шенберга.

Роберто Герхард био је последњи ученик композиције Фелипеа Педрела – ментора Албениза, Гранадоса и Де Фаље. Захвљајући свом учитељу, Герхард је добио прилику да на концертима представља своја рана дела која су привукла пажњу мелографа Жуана Амадеса који је узео младог композитора за асистента у свом теренском раду.

Циклус Педрелова песмарица Герхард је написао поводом стогодишњице од рођења свог ментора Фелипеа Педрела. У циклус је уврстио теме Педрелове никад изведене опере Селестина, као и шпанске фолклорне песме које је Педрел сакупио у својој песмарици, а у којој су били примери музичке традиције из свих делова Шпаније. Циклус је премијерно изведен 1942. године и постао је једно од Герхардових најпрепознатљивијих дела.

Свита Пандора из истоименог балета компонована је у јеку Другог светског рата када се Герхард налазио у Кембриџу. Дело је настало као поруџбина балетске трупе Курта Јоса, а премијерно је изведено у Кембриџу 1944. године. Носило је снажну антифашистичку поруку и критику апсурдног насиља које се спроводило под велом националистичких диктатура.

Уредица Сања Куњадић