Опере – Камиј Сен-Санс: Сребрно звоно

Ова фантастична опера у четири чина, била је прво оперско остварење Камија Сен-Санса и написана је на либрето Жила Барбијеа и Мишела Кареа. Она представља важну карику између Гуноовог Фауста и Офенбахових Хофманових прича, а вредно је напоменути да су све три написане на текстуалне предлошке истог либретистичког двојца. Барбије и Каре, су по свему судећи, били везани за тему јунака који са старијим, злокобним мушкарцем склапа ђавољи пакт.

У Сребном звону, сликар Конрад, опхрван сиромаштвом и мањком успеха, пада у грозницу током Божића, те се цела радња дешава у његовом бунилу. Да ли је сањао кошмар или је стварно склопио пакт са ђаволом? - питање је које провејава. Занимљивост ове опере је и у томе што је она у правом смислу те речи фантастична опера, препуна различитих метеморфоза, са особеношћу коју носи главни женски лик поверен балерини. Сам лик злокобног Доктора Спиридиона је екстензија хофмановског Доктора Миракла (Линдорфа, Копелијуса, Дапертута). Опера Сребрно звоно компонована је 1865. године за Театар Лирик, али је њено појављивање на сцени спречио испрва банкрот театра, потом избијање Француско-пруског рата, те је инсценирана тек 1877. године. Ипак, није могла да се одржи на сцени и поред дивљења Бизеа и Маснеа. Сама музика је необично разноврсна и течна, док је лик Фјамете - који треба да се изводи уз помоћ плеса и пантомиме - представљао проблем за поставку. Такође, закључак да су сва дешавања у ствари била плод Конрадовог делиријума доживљавао се као драматуршки слаб. Ипак, и данас, диригент Франсоа-Гзавије Рот који је руководио извођењем из 2017. године сматра да је реч о заборављеном ремек-делу француске опере XIX века, које на прави начин спаја реалност и магију музике и позоришта.

Уредница Ксенија Стевановић