Музика 20. века – Егон Велес

Велесов музиколошки рад и пионирско истраживање византијског појања, предмет је веће пажње него његов композиторски опус. Инспирисан Малеровим извођењем Чаробног стрелца млади Велес је учврстио своју одлуку да постане композитор и почео да похађа часове хармоније и контрапункта код Шенберга. Ипак, Велесов стил је био дубоко укорењен у бечки класични и романтичарски израз, те је имао тек неколико стидљивих покушаја употребе додекафонске технике, и то у позним симфонијама. Но, његове Три скице за клавир из 1911. делују као да су омаж Шенберговој атоналности из Три комада за клавир. Када је престао са приватним часовима код Шенберга, Велес је започео студије музикологије под менторством Гвида Алдера на Универзитету у Бечу. Своја интересовања је усмерио на вокалну традицију Истока која је била занемарена у академском дискурсу.

Велесова улога у обликовању историје музике у двадесетом веку је вишестука: најпознатији је по пионирским истраживањима византијског појања, затим по објављивању прве биографије о Шенбергу, а ништа мање није важна његова улога у оснивању Међународног друштва за савремену музику. Међутим, како је сам волео да нагласи, Велес је превасходно био композитор. Пре 1938. године, када је због политичке ситуације морао да напусти Беч и пресели се у Оксфорд, сматран је једним од најталентованијих савремених композитора.

Уредница Сања Куњадић