Рихард Вагнер: Валкира

Драма другог дела Прстена Нибелунга је пре свега интимна, лична и породична, што се види из дешавања у првом чину Валкире. После махинација богова, нимфи и патуљака из пролога тетралогије Рајнског злата, сада видимо како се ова дешавања оваплоћују у драмски заплет, у саму суштину мита. У међувремену, Вотан је добио близанце са смртном женом - Зиглинду и Зигмунда. Он се нада да ће у Зигмунду пронаћи слободно биће које ће моћи да дође у посед прстена, како је он сам спречен Албериховом клетвом. Такође, у жељи да заштити Валхалу, са богињом земље Ердом створио је осам јуначких кћерки, међу којима је и Брунхилда, неустрашива Валкира.

У опери пратимо испрва фатални сусрет између Зиглинде и Зигмунда који су игром околности раздвојени као деца. Између двоје странаца рађа се присности и љубав. Наравно, тиме се огрешују о законе брака и породице, јер Зиглинда оставља свог супруга Хундинга зарад Зигмунда. Они се убрзо препознају као брат и сестра, а Зигмунд вади из дрвета мач Нотунг који је ту за њега оставио његов отац Вотан. У другом чину, Вотанова супруга Фрика којој се Хундинг обратио за помоћ као богињи брака, тражећи од ње казну за прељубнички инцестузни пар, сукобљава се са мужем. Фрика му скреће пажњу да Зигмунд дугује свој живот и мач самом Вотану, те самим тим он није човек слободне воље, већ је само пион у Вотановим рукама. Због тога, али и због трансгресивне природе инцестуозне љубави између брата и сестре, Вотан ипак пристаје да нико од богова нема утицаја на исход борбе Зигмунда и Хундинга, чак наређује Брунхилди да поспеши Хундингову победу. Но, млада и бунтовна Валкира дирнута љубављу између Зигмунда и Зиглинде одлучује да се оглуши о очеву наредбу и да помогне Зигмунду у двобоју. Но, сам Вотан тада интервенише, слама мач Нотунг и оставља свог смртног сина на милост и немилост непријатеља који га убија. Брунхилда бежи водећи Зиглинду са собом. Вотан је у међувремену кренуо о потрагу за својом бунтовном ћерком, која успева да по савету својих сестара склони Зиглинду у удаљени крај света. Оставши сама, трпи страшну казну коју јој је Вотан наменио за непослушност. Бива протерана из Валхале, осуђена на вечни сан, све док је смртни човек не пробуди и узме за жену. Ипак, Вотан јој услишава једину молбу - да око ње буде стављен пламени обруч кроз који може да прође само највећи јунак, онај који се не плаши никога.

Уредница Ксенија Стевановић