Грамофонија – Интерпретације Ани Фишер

Репродукујемо албум са снимцима композиција Георга Фридриха Хендла, Лудвига ван Бетовена, Фредерика Шопена и Роберта Шумана у интерпретацији пијанисткиње Ани Фишер, који је објавила продукцијска кућа Мелодија 1968. године.

Чувена мађарска пијанисткиња Ани Фишер, била је, између осталог, позната и по свом неповерењу у сниматељску технологију, као и по томе што је са великом обазривошћу приступала снимљеном материјалу, чврсто заступајући став да интерпретација мора бити процес који траје и који не би никада требало да буде фиксиран, као што је то случај са музиком на носачима звука. Иако је имала веома разгранату каријеру, плоче са њеном музиком су ретке и углавном настале као документи са концертних извођења. Имајући у виду да је била веома популарна, сви водећи светски издавачи су објавили бар један албум са њеним тумачењима, као ексклузивно издање, без обзира на репертоар и врсту дела, знајући да ће сваки њен снимак побудити велико интересовање. То је случај и са албумом који вечерас емитујемо, а који је један од укупно две плоче које је објавила у СССР-у. Упркос томе што је реч о снимцима веома познатих дела, уз кратке комаде типичне за бисеве тог времена, овај албум је објављиван чак седам пута и то премијерно још 1960. године, док је последњи винил представљен 1985, под свим совјетским етикетама као што су Апрелевски завод, Мелодија, ВСГ и други. Снимци су забележени 1951. и 1955. године, а реализовала их је екипа Свесавезног радија СССР-а.

Ани Фишер је у дискографском свету данас најчувенија по својој необичној студијској авантури коју је подузела 1977. године и која је трајала готово све до њене смрти осамнаест година касније. Наиме, Фишерова је тада ипак одлучила да се посвети снимању и то свих Бетовенових клавирских соната, које је морало да буде реализовано према њеним строгим инструкцијама. Имајући у виду посвећеност детаљима и превисоким захтевима за технологију тог времена, процес бележења никад није завршен, већ је прекинут 1992. године због здравствених разлога, а Ани Фишер није дозволила да снимци буду објављени. Тек неколико година након њене смрти су ови записи представљени јавности на дигиталним носачима и откривен је јединствен звучни материјал беспрекорног квалитета који сведочи о једном од најдужих и најпажљивије реализованих снимака у историји дискографије.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво