Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

МЕСС је поделио судбину ратом захваћене Босне и Херцеговине, те је принудно и, срећом, привремено, нестао са регионалне мапе позоришних фестивала, да би га у мирнодопским условима обновила група младих сарајевских ентузијаста, али сада као интернационалну манифестацију која далеко надилази регионалне оквире, а на којој имају могућност учешћа и представе из иностранства, дакле, продукције које могу да имају и едукативни карактер у контексту ратом и немаштином осујећене и осиромашене сарајевске театарске стварности. Представе изведена на 58. издању МЕСС-а бирао је селекторски тим, при чему су избор из европске продукције начинили Ненад Крешевљаковић, директор МЕСС-а, редитељи Дино Мустафић и Селма Спахић, те продуцент Ђорђo Урсини Уршић, док је за одабир из босанскохерцеговачке продукције сачинио позоришни критичар Александар Милосављевић. О представама које су настале у Босни и Херцеговини, па и о Шекспировом Краљу Лиру сарајевског Народног позоришта, те о представи Welcome независне трупе „Контакт" из Сарајева, већ је било речи у овој емисији, те се аутор освће на комад Отвoрени за све у продукцији DorkiPark-а из Немачке и дело Девета које је настало у словеначком театру Via Negativa.

Аргентинка Констанца Макрас, ауторка представе Отворени за све, већ је и својим пореклом на известан начин била предодређена за тему којом се бавила, а она се односи на осујећеност мањинских група у савременом свету. Представа се тиче судбине Рома, премда не само њих, у стварности која, бременита стереотипима, представнике овог народа третира кроз поједностављен систем предрасуда. Стварајући шаренолик, разигран и распеван драмско-плесни колаж, својеврсни пачворк састављен од разноврсних сценских елеманата (драмских, плесних и музичких сцена), редитељка омогућава актерима да театарским средствима артикулишу не само властиту животну, људску муку, него и да професионално потврде свој уметнички хабитус, своју изузетну артистичку зрелост, а у извесним случајевима и супериорност.

Као основа за представу Девета редитељу Бојану Јаблановецу је послужила Девета симфонија Лудвига ван Бетовена, као један од најрепрезентативнијих доказа супериорности наше цивилизације на плану уметности. Кроз ово дело аутор настоји да сагледа наличје готово свих цивилизацијских достигнућа, проводећи нас кроз моћну Бетовенову музику и користећи све потенцијале мултимедијалног театра: видео-пројекције, атрактивно сценско светло и, нарочито, потенциометар за појачавање звука. Јаблановец је развио своју театарску причу у којој човек као иницијатор цивилизацијских тековина доспева у други план, док ће се у првом појавити коњи, које редитељ препознаје као прворазредне жртве те исте цивилизације, пише Александар Милосављевић.

Уредница емисије Тања Мијовић.