Антологија српске музике

Рођен у Београду 17. јуна 1947. године, Властимир Трајковић је потомак породице која је имала три генерације музичара, а његов деда је био композитор и музиколог Милоје Милојевић.

Студије композиције похађао је на Музичкој академији у Београду, у класи Василија Мокрањца, где је дипломирао 1971, а магистрирао 1977. године. По завршетку студија у Београду, похађао је специјалистичке студије у класи Витолда Лутославског у Културном центру Музичке омладине у Грожњану, као и на Конзерваторијуму у Паризу, у класи Оливијеа Месијана.

У периоду од 1971. до 1975. Властимир Трајковић је радио као професор музичке школе Станковић, а потом, од 1975. године, и на Музичкој академији као асистент на Катедри за теоријске предмете. Године 1978. постао је асистент на Катедри за композицију и оркестрацију, а 1993. стекао је звање редовног професора. Шеф ове Катедре био је у периоду од 1988. до 2007. Године 2009. изабран је за редовног члана Српске академије наука и уметности. Преминуо је у Београду 4. јануара 2017. године.

Властимир Трајковић је добитник бројних признања, међу којима се посебно издвајају: награда Стеван Христић из 1971. године за дело Tempora retenta, награда Стеван Мокрањац која му је додељена 1995. за Концерт за клавир и оркестар, као и Априлска награда града Београда из 2006. године за дело Пет песама Стефана Малармеа.

Његова дела извођења су у многим европским земљама, Јапану и Америци, а из Трајковићеве класе изашли су познати српски композитори попут Катарине Миљковић, Исидоре Жебељан, Огњена Богдановића и Ање Ђорђевић.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић