Научни скупови

Појам узрочности – говоре Драго Ђурић и Душко Прелевић

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ четвртком слушате снимке са 26. Филозофског симпозијума „Појам узрочности” који је, у организацији Српског филозофског друштва из Београда, одржан 15. и 16. септембра у Сремским Карловцима. У седмој емисији овог циклуса можете пратити излагање Драга Ђурића „Аристотелово гледање на материјални узрок код раних јонских физичара”, а потом саопштење Душка Прелевића „Узрочност и експланаторни плурализам”.

Аристотел је сматрао да су рани јонски физичари заступали становиште да се све појаве у свету доступне нашим чулима могу објаснити постојањем једне или више фундаменталних супстанци или крајњих материјалних узрока. Драго Ђурић настоји да покаже да крајњи циљ јонских физичара, према Аристотелу, није био да дођу до сазнања о материји од које су сачињене ствари у нашем феноменалном свету, него да објасне промене у њему. Крајњи материјални састав нашег света није узрок промене у свету, већ је услов под којим се оне могу одвијати. У већини сведочанстава као крајњи узрок промена наводи се вечно кретање саме фундаменталне супстанце. Према класификацијама изнетим у Аристотеловим списима О настајању и нестајању, Физика и О небу, начин на који јонски физичари замишљају фундаменталну супстанцу зависи од начина на који објашњавају промене. Та супстанца мора да задовољи услове под којима је могуће објаснити промене у феноменалном свету. Фундаментална супстанца, било да је реч о материјалном монизму било о материјалном плурализму, не мења своја својства, него се мењају само релације међу њеним деловима: ти делови се згушњавају или разређују, односно - спајају или раздвајају, а оно што је заједничко за обе врсте промена у фундаменталној супстанци јесте узајамно приближавање и удаљавање њених делова.

* * *

Душко Прелевић своје излагање започиње констатацијом да се трагање за узроцима традиционално сматрало једним од главних циљева научног и филозофског (метафизичког) објашњења, али се заједно са развојем науке схватање узрочности мењало, тако да се понекад постављало и питање да ли је тај концепт превазиђен. У међувремену су нађена и различита одређења узрочности, а са циљем да се избегну контрапримери на које су конкурентске теорије наилазиле. Данас је у филозофији науке приметан експланаторни плурализам, по којем су различите врсте објашњења (укључујући и некаузална објашњења) легитимна у зависности од проблема који се решава. Полазећи од уобичајеног разликовања између узрочности и објашњења, Прелевић испитује улогу узрочности у објашњењима, као и у којој мери експланаторни плурализам оставља простора да се различита схватања узрочности примене у рзличитим контекстима.

Следећег четвртка, 8. новембра, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног супа.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво