Мајстори барока

Рођен у породици музичара и градитеља инструмената, 1695. године, Шерон је музичко образовање стицао певајући у хору Николе Бернијеа у Сен Шапелу у Паризу, а потом је деловао као помоћник оргуљаша. Од краја треће деценије 18. века радио је у служби музичког мецене Бонијеа де ла Мосона, којем је и посветио композиције из првог и другог опуса, које ћете слушати у вечерашњој емисији. Иначе, за исту породицу радио је и Жан-Мари Леклер, који је, иако је био познат и признат композитор, од Шерона стицао знање из области хармоније и контрапункта.

Шерон се прикључио Париској опери 1734. године радећи као оргуљаш, а потом и као диригент, замењујући на том месту Жан-Ферија Ребела. Поред диригентских обавеза, радио је и као учитељ певања у опери, а потом је постао и управник опере. Током његове службе, у Париској опери приређене су изузетно значајне премијере дела као што су опере Жан-Мари Леклера, Жан-Филипа Рамоа, Ђованија Батисте Перголезија и Жан-Жака Русоа.

Стваралачки опус Андреа Шерона обухвата вокално-инструменталне и инструменталне композиције. Његови мотети и кантате за глас и оркестар, са или без хора, уживали су велику славу током прве три деценије 18. века, али нису остали сачувани, док су инструменталне композиције написане у стилу Арканђела Корелија и Франсоа Купрена, током његовог живота биле мање значајне и врло брзо су заборављене, али су остале као једини сачувани пример његовог стваралаштва.

Уредница емисије Јелена Дамјановић