Оперски свет Ђованија Амброђа Миљаваке

Само годину дана након његовог највећег успеха, опере Сулејман за коју је музику компоновао Јохан Адолф Хасе, Ђовани Амброђо Миљавака написао је још један либрето у жанру италијанске озбиљне опере за дрезденско дворско позориште. Реч је о либрету Артемизија, који је такође омузикалио Хасе и који је у Дрездену изведен 1754. године. Према одређеним сведочанствима, Хасе заправо није био превише срећан Миљавакиним решењима, те је из финалне верзије опере уклонио одређене делове речитатива. Продукција опере, иако у сенци спектакла опере Сулејман, била је високог нивоа, са сценографијом Карла Амброђа Цукија и врхунским италијанским певачима предвођеним Терезом Албруци-Тодескини у насловној улози. Савременици који су писали о опери посебно су истакли Хасеову маштовиту инструментацију и инвентивност вокалне роле Артемизије, поверене алту Албруци-Тодескини. Иако Артемизија није досегла популарност Сулејмана, опера је поново постављена и адаптирана у Берлину, 1778. године, што се може посматрати у контексту љубави коју је пруски краљ Фридрих Велики имао према Хасеовој уметности. Ипак, у овој продукцији, управо је рола Артемизије у целини прерађена, пером Јохана Фридриха Рајхарта, и то како би овог пута била поверена немачкој сопранисткињи, Гетруди Елизабети Мари. Једино модерно извођење ове опера уприличено је на Дрезденском оперском фестивалу, 1994. године.

Радња опере Артемизија базирана је на историјско-митској причи о Артемизији, краљици грчког града Халикарнаса, која је владала у V веку пре наше ере. Артемизија је посвећена својој љубави према Дардану, који нема аристократско порекло како би јој био достојан супруг. Након сплетки дворјана које буде осећања љубоморе код Атемизије, али на крају и откривају њену решеност да се одрекне престола ако је то потребно како би остварила своју љубав, сазнаје се да Дардан ипак потиче од краљевске породице и његовом браку са Артемизијом више ништа не стоји на путу.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић