Уметност интерпретације

Ова уметница је своју каријеру започела са само пет година као чудо од детета. Већ са седам уписала је Музичку школу при Московском конзерваторијуму и почела да наступа пред великим аудиторијумом у бившем Совјетском Савезу. Њени наступи, као и однос са оцем који је постао њен менаџер били су праћени у тадашњим медијима на таблоидан начин, те је Осетинскаја са тринаест година одлучила да се осамостали, напусти оца и озбиљно се посвети музици уписавши Конзерваторијум у данашњем Санкт Петербургу у класи Марине Волф. Како сама каже, њен живот је подељен на два дела – онај у којем је везивана за термин „вундеркинд” и остатак каријере коју види као победу над идејом талентованог детета које се налазило у жижи јавности. После завршеног конзерваторијума, Осетинскаја је поново кренула на тунеју по Русији и иностранству, свирајући као солиста или у сарадњи са Василијем Синајским, Андрејем Борејком, Јаном Паскалом Тортелијеом, Гердом Албрехтом и другима. Ипак, није се одлучила за класичну каријеру пијанисте, већ врло брижљиво бира ангажмане и програме, посвећујући велику пажњу композиторима XX века, као и савременицима, наступајући пре свега у Русији и околним земљама. Она најчешће спаја дела гвозденог репертоара са остварењима композитора попут Валентина Силвестрова, Владимира Мартинова, Павела Карманова, Антона Батагова или Дмитрија Шостаковича. Како сама каже „савремена музика нам помаже да откријемо идеје и лепоту старе музике која је изгубљена у деценијама музеализације и механичког, често безосећајног извођења”.

Осетинскаја је у Русији изузетно цењена по својим извођењима дела Дмитрија Шостаковича. Новинар „Комерсанта” је тако записао: „Она је мајстор-драгуљар. Њене суптилне, да не кажемо рафиниране интерпретације, показују композитора као филозофа-интелектуалца, и захваљујући овим мисаоним и критичким интепретацијама Полине Осетинскаје, Шостаковичева музика остаје и данас високо релевантна уметност”.

Уредница Ксенија Стевановић