Музика 20. века – Фернандо Лопес Граса

Фернандо Лопес Граса, португалски композитор и диригент, живео је од 1906. до 1994. године. Похађао је конзерваторијум у Лисабону, где су му клавир, композицију и музикологију предавали истакнути професори тог времена, а паралелно је слушао предавања историје уметности на Универзитету у Лисабону. Публику на његовим првим концертима, чинили су студенти конзерваторијума. Тридесетих година почео је да пише прва озбиљнија инструментална дела у којима се огледао утицај Шенберга и Хиндемита, док су вокална дела демонстрирала снажан осећај за португалску прозодију стечену кроз додир са савременим песницима.

Године 1937. Граса одлази у Париз, на студије музикологије на Сорбони. Тада је по поруџбини центра за културу написао балет Грозница времена и почео да ради прве хармонизације традиционалних португалских песама. Окренуо се националном стилу који се одликовао асимилацијом хармонских, мелодијских и ритмичких копоненти традиционалне музике. Овакав пример је друга клавирска соната где су референце из традиционалне музике комбиноване са проширеном хармонијом и богатим перкусивним ритмом који је директан утицај Бартока, Де Фаље и Кешлена. Граса је наредне године посветио писању о музици и организовању музичког живота, да би почетком четрдесетих основао организацију посвећену изучавању музике 20. века. Био је противник Салазаровог режима и писао политички ангажоване песме познате као Canções heróicas (Кансонес ероикас). Педесетих је писао претежно дела за клавир, а шездесетих је усвојио принцип експерименталне музике, у којој користи ослобођене хармонске везе између интервала и пише краће, сажетије форме. У то време настао је и Камерни концерт који је поручио Мстислав Ростропович и премијерно га извео у Москви, док је Гудачки квартет број 1, 1965. године добио награду Принца Ренијеа Трећег. Дела настала седамдесетих година, маркирају период повратка неокласичним основама уз много инвентивнију употребу инструмената и интрументалних група. Јасна и концизна структура делова форме подржава неомодални хармонски језик.

Уредница Сања Куњадић