Студије

Миодраг Живановић: Трактат о извјесности

У емисији СТУДИЈЕ, од 22. до 26. октобра, можете слушати текст Миодрага Живановића „Трактат о извјесности”.

У овом тексту Миодраг Живановић пише о схватањима и односу према извесности од предсократске мисли до филозофије 20. века. Аутор запажа да Стари Грци нису постављали питање извесности јер „они су, први и посљедњи, имали одговоре прије питања. То су била времена у којима су свијет и звјездано небо над њим, били ништа друго до земљописна карта проходних и пролазећих путева... Другачије речено, свијет и природа још увијек су бивали близу човјеку: logos и phisis егзистирали су као једно". Међутим, већ је Парменид својим ставом да се може мислити само о ономе што постoји док је непостојеће немисливо, проблематизовао појам извесности. Од његовог времена извесност престаје да буде нешто подразумевајуће и природно и постаје предмет промишљања и истраживања.Платонове и Аристотелове речи, посебно оне којима критикују софисте због релативизације истине, заправо су објава оног судбоносног отклона мишљења од живота, у чијем самом темељу је конструкција звана идентитет. Али колико говори о самој конструкцији, ова објава сведочи и о заиста посебном месту оних који су желели, или бар још мало имали посла са животом самим - дакле, о софистима.

На путу кроз хришћанску и средњовековну мисао, преко модерне и просветитељства, до класичног немачког идеализма и потоње постмодерне, Живановић запажа: „знаности фрагментирају не само оно што зовемо објективна стварност, него фрагментацију чине и над укупним животом и укупним постојањем. Но, шта се тада догађа? Када су при крају својих бројних истраживања односно фрагментирања, да не кажем, мрвљења свега што је некада била цјелина, пред знаностима се отварају управо различита и нова филозофска питања. Речено разумљивије: тада се из самих знаности може рађати и рађа се - филозофија. Дакле, имамо обрнут процес од онога који се претходно збивао унутар повијести. Јер, тада је, заправо, филозофија производила посебне знаности; данас, ствари стоје обрнуто - истраживачки домети тих знаности извор су нових филозофских питања, па чак и једног новог профилирања саме филозофије".

Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво