Музеј звука

Један од највећих мајстора ренесансне музике рођен је око 1516. године у градићу Ронсеу, односно, на француском језику, Ренеу у источној Фландрији. Иако је остало сачувано мало података о његовом детињству и првим подукама из музике, данашњи музиколози претпостављају да је у Италију стигао као адолесцент у пратњи Маргарете од Парме, ванбрачне ћерке Карла V, која је на Апенинско полуострво дошла ради брака. Поједини савременици тврдили су да је Де Роре студирао код Адриана Виларта у Венецији и да је био певач у базилици Светог Марка, али у иначе детаљној венецијанској документацији до сада није пронађен ниједан доказ који би то потврдио. Познато је да је службовао у Бреши почевши од 1542. и да је у наредне три године уз помоћ венецијанског штампара Скота објавио своју прву збирку мадригала, као и две збирке мотета. Стилски, у том периоду, Чипријано де Роре недвосмислено припада групи композитора које је Ем Ес Луис назвао Вилартовим кружоком.

Роре је потом отишао у Ферару, где је постао капелмајстор у мају 1546. године. Тада наступа изузетно продуктиван и креативан период његовог живота. У служби војводе Ерколеа II писао је мисе, мотете, шансоне и мадригале, инспирисан изузетним културним животом који је владао на двору породице Есте. Међутим, после смрти мецене, није наишао на разумевање наследника, те ангажман проналази на двору породице Фарнезе у Парми, што се чини као степеница наниже у каријери у односу на његов претходни стваралачаки период. Де Роре је покушао да нађе другу службу - пре свега се надајући да ће заменити Адриана Виларта у Венецији - али у томе није успео и умире у Парми 1564. године.

Иако је најпознатији као велики мајстор мадригала и најзначајнији претходник Монтевердија, Де Роре је био и плодан композитор духовне музике и истински наследник Жоскена де Преа на овом пољу. У његовом опусу се налази преко осамдесет духовних мотета и пет миса, а вечерас ћете слушати мотете у којима се најјасније види утицај жоскеновске традиције.

Поред тога, чућете и Де Рореову мису пародију Praeter rerum seriem, засновану на истоименом Жоскеновом божићном мотету. Ово је једна од најразвијенијих миса тод доба, а компонована је у част Де Рореовог мецене, Војводе Ерколеа II од Фераре, чије име се појављује у тексту деонице са кантус фирмусом.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић