Нова дискографија - Дела Валтера Браунфелса

Албум са делима Валтера Браунфелса у издању дискографске кућа „Капричо”.

У тексту који прати најновије издање дискографске куће „Капричо" са делима овог уметника, наводи се да је „Валтер Браунфелс композитор чија је музика два пута пала у запећак: први пут, када су нацисти прогласили његову музику 'дегенерисаном уметношћу', а затим поново и у Немачкој након Другог светског рата, када су различите школе тоналне музике биле од мале користи; тада су они који су давали јавни суд о добром укусу сматрали да је свака врста романтичне музике - готово комплетна предратна естетика - била осрамоћена".

Овај немачки композитор рођен је у Франкфурту у породици музичара, где га је његова мајка, унука Луја Шпора, обучавала свирању на клавиру. Након студија са Теодором Лешетицким у Бечу, студирао је у Минхену композицију са Феликсом Мотлом и Лудвигом Туилом. После рањавања у Првом светском рату и страхота које је преживео, прешао је из протестантске у католичку веру, компонујући Те Деум, „не као музику за музичаре, већ лични израз вере". Двадесетих година постигао је велики успех са опером Птице, а његов углед је био толико велики да га је чак Адолф Хитлер, не знајући за његово јеврејско порекло, позвао да напише химну нацистичке партије, што је Браунфелс са индигнацијом одбио. Након Другог светског рата, вратио се на место директора Академије за музику у Келну, позицију на коју је први пут дошао 1925. године, на позив тадашњег градоначелника овог града, Конрада Аденауера. На овој позицији, Браунфелс је остао до своје смрти 1954. године, уживајући велики углед као музичка личност и предавач. Међутим, након његовог одласка, лик и дело овог уметника пали су у заборав.

Аустријска издавачка кућа Капричо је 2015. године започела серију издања којим је желела да исправи ову неправду, објављујући комплетна дела Валтера Браунфелса. У септембру је објављен пети албум из ове серије, са премијерним снимцима композиција Шабат вештица опус 8 за клавир и оркстар из 1906. и Плесови са Хебрида опус 70 за клавир и оркестар из 1951, као и Концертним комадом опус 64 из 1946. године. На овом издању Браунфелсове композиције интерпретирају пијанисткиња Татјана Бломе и Немачка дражавна филхармонија из Рајне-Палатината под управом Грегора Била. Браунфелсова музика припада немачкој романтичарској традицији, са препознатљивом оркестарском техником, и раскошним звуком гудача и хорни, повременим виртуозним ефектима и релативно ограничном употребом удараљки.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво