Јозеф Хајдн: Паладин Орландо

Паладин Орландо је једна од најуспешнијих опера Јозефа Хајдна, а либрето Нунцијата Порте спаја комичне, трагичне, магично-фантастичне и пасторалне елементе, базиране на мотивима Ариостовог спева Бесни Орландо. Хришћански витез Орландо губи разум када га његова вољена Анђелика занемари због сараценског ратника Медора. Да је лудило амбивалентно стање - које може да изазове и смех и сузе, сажаљење и нетрпељивост - нешто је што су имали у виду и композитор и либретиста, који су вешто коритисили Ариостово афективно претеривање као драмско средство. Идеали, илузије, апсурдност љубави у њеним физичким и духовним манифестацијама, показују се током опере у нади да ће публика моћи да нађе утеху у завршној поруци дела: волите оне који воле вас. Током целе опере сусрећемо се са аријама и сценама које су биле клишеи у музичким драма у Хајдново време, тако да цело дело има иронијски квалитет. Пародијске алузије на оперу серију, Глукову реформисану оперу, комичну оперу овом делу дају димензију „опере о оперским конвенцијама", иако је само лудило третирано са саосећањем. Либретиста и композитор изазивају класичне оперске форме - нарочито у финалима - описујући пут у лудило главног јунака, уз коришћење комичног и озбиљног стила који се у то доба повезивао са модерном пост-голдонијевском позоришном естетиком.

Опера Паладин Орландо премијерно је изведена на имендан принца Николауса Естерхазија у децембру 1782. У наредних осамнаест година, до краја XВИИИ века, опера је извођена широм централне Европе, укључујући Праг, Беч, Дрезден, Мајнхам, Келн, Берлин и Минхен. У модерној епохи први пут је изведен у Театру ан дер Вин на 250. годишњицу Хајдновог рођења, а потом је изведена и на фестивалу у Ајзенштату 1995, односно у Бечу под руководством Николауса Арнонкура 2007. године.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић